Tags


Stari ljudi.

STARI LJUDI

Razlikujemo starenje od starosti. Starenje je proces koji započinje od začeća, te je zajedničko svim živim bićima. Starimo godinama. Star si onoliko koliko se osećaš starim, jer starost je i stanje svesti. Određuju je spoljna pravila, kao u životnoj dobi ili vlastita 541777_352705981503827_86984386_nprocjena. Starost smještavaju u” kasnije” životno razdoblje i zavisno o nama samima možemo ju percipirati kao poželjno ili loše stanje.

Starost definišemo kao normalan fiziološki proces u kojem nastupa opšte opadanje bioloških sposobnosti organizama. Starenje i starost treba sagledati sa medicinskog, psihološkog, sociološko psihijatrijskog i šireg društvenog aspekta. Svakim danom se dobna granica starosti pomera prema gore, što podstiče potrebu za ispitivanjem uzroka, posledica starosti kao i njenih problema.

Obično, penzionisanje predstavlja presudan trenutak u percepciji starosti, kako društva tako i pojedinca. Samim prelaskom u penziju osoba ne gubi sve one sposobnosti i telesne funkcije koje je imala. Stari ljudi nisu nužno i bolesni te današnja medicina i dostupnost zdravstvenih usluga, uspešno leče i preveniraju mnoge bolesti.

Razlikujemo tri tipa starenja, prema Jamesu Birren-u

– biološko starenje-obuhvata promene u funkcijama organizma tokom vremena, usporavanje i opadanje funkcija
– psihološko starenje, vlastita procjena starenja, odnosno mentalne reakcije koje prate iskustvo starenja
– socijalno (društveno) starenje, način na koji osobe doživljavaju starenje u odnosu prema društva

Mnogobrojni faktori koji utiču na dužinu ljudskog života nisu samo zdravstvene prirode, kao što se moglo očekivati, nego u tome mogu biti odlučujući pol, rasa, geografski položaj, socioekonomski status pa i zvanje. U razvijenu svetu žene u proseku žive 5-8 godina duže nego muškarci. Mnogi gerontolozi smatraju da muškarci umiru ranije zbog čestih i snažnijih stresova (pohlepe za uspehom, neprestanog takmičenja). Šveđani žive duže nego Nigerijci, bogati duže od siromašnih, političari od menadžera. Otkuda razlike? Različite nauke daju različite odgovore: sociolog uzrok vidi u različitim socijalnim uslovima, lekar u bolestima i slabljenju organa, biolog u procesima unutar ćelija koji starenjem propadaju i nedovoljno ili nikako se ne obnavljaju, psiholog u stresu i frustracijama te motivaciji i volji za život

Istorija

Prema fosilnim ostacima možemo zaključiti da su nekada stari ljudi bili prava retkost. Obzirom na životne uslove Neandertalac je živeo oko 30 najviše 40 godina. Tek u ranim civilizacijama zahvaljujući boljim životnim uslovima povećao se broj starih ljudi. Budući da je starih ljudi bilo malo, a imali su zavidno znanje i iskustvo, bili su nadasve poželjni i poštovani u antici. U mnogim su plemenskim društvima stari imali takođe privilegovani položaj i bili su članovi plemenskog saveta, koji je donosio odluke značajne za pleme. To pokazuje i afrička izreka” Kad umre čovek koji je star, s njim izgori i biblioteka. Zbog slabe pismenosti i kratkoće životnog vijeka takve” žive biblioteke” bile su naročito dragocene.

Međutim, različita vremena i njihova okruženja nisu bila jednako sklona starim ljudima. U vremenima velike gladi Eskimi su stare 552274_407647085937202_1298013346_nljude žrtvovali prirodi, puštali ih umreti ili ih ostavljali daleko od naselja, da ih pojedu beli medvedi. Na Balkanu su još u 19. veku zabeleženi slučajevi kada su neki starci bili uklonjeni poput nepotrebne starudije. Takođe šezdesete i sedamdesete godine prošlog veka takođe nisu bile posebno naklonjene starosti. Situacija se delimično promenila tek osamdesetih godina, a tome su doprineli potpuno ekonomski razlozi. To da u današnje vreme stari ljudi imaju značajnu društvenu moć zahvaljuju i svojoj brojnosti. Uvažavaju ih političari, stranke, trgovci, turistički uredi i neke škole. Prema nekim istraživanjima godine 2020. u razvijenom svetu biti će oko 20% stanovništva starijeg od 65 godina.

Sposobnost za rad

Iz činjenice da pojedine sposobnosti opadaju ne proizlazi nužno da su starije osobe slabije u radu. Mnogo je studija u kojima je reč o korelaciji starosti i radne sposobnosti. Većina pokazuje, da u zrelijim srednjim godinama i mlađoj starosti među njima postoji neznatna povezanost ili je uopšte nema. Efikasnost starijih radnika zavisi i od vrste rada. Manje su sposobni da obavljaju poslove koji zahtevaju veliku fizičku snagu i brze reakcije. Pored nepromenjene ili tek malo izmenjene radne delotvornosti stariji radnici imaju i druge prednosti; manje izostaju s posla i manje zakašnjava. Imaju manje profesionalnih nesreća i osećaju veće zadovoljstvo u radu. Pokazalo se da je opadanje intelektualnih funkcija mnogo manje kod osoba koje se neprekidno i intenzivno bave umnim radom. Jedna od značajnih smetnja u radu starijih naučnika je pad motivacije ili neadekvatna motivacija. Kod starijih naučnika izraženija je subjektivna motivisanost. Manje mu je stalo do novca i materijalnih nagrada, a više do priznanja i zadovoljstva. Takođe je manje spreman raditi u neadekvatnim uslovima ili neodgovarajućoj socijalnoj klimi.

Penzionisanje

Penzionisanje u zrelim godinama ili mlađoj starosti, a samo izuzetno u srednjoj starosti” blagoslov” je za one ljude koji svoj posao nisu voleli ili su ga osećali kao breme. Ako pri tome imaju neke hobije penzionisanje može biti početak novog i zanimljivog života. Napokon se mogu baviti nekom delatnošću za koju ranije nisu imali vremena. Odlazak u penziju međutim vrlo je bolno iskustvo za ljude koji su voleli svoj posao, naročito za uspešne koji u njemu nalazili sadržaj i smisao života. Za njih je penzionisanje velika frustracija, koja može dovesti do potištenosti i dugotrajne depresije, a ponekad i do pada duševnih funkcija. U evropskim zemljama dobna granica za penziju je oko 65 godina, dok je u Sjedinjenim Američkim Državama i do 75. godina, au Japanu osobe nemaju određenu gornju granicu. Penzionisanje može biti prilika za honorarni rad, putovanja ili bavljenje potomcima. S ekonomskog gledišta u starosti se razlikuju dva sloja penzionera, oni koji su uspeli sakupiti dovoljno bogatstva da mogu udobno da živi (rente najamnine, deonice, kamate, nasljedstvo) i ona većina koja zavisi samo o običnoj penziji koja je znatno manja od nekadašnje plate. Među njima je i grupa koja se još uvek bori za ekonomsko preživljavanje koja se bori da bi dodatnim radom poboljšala ekonomski položaj. Umirovljenjem se menja i ekonomsko stanje jer se zapravo u većini slučajeva mora živeti samo od penzije koja nije u mogućnosti da podmiri sve potrebe.

Sam odlazak u penziju veoma je značajan događaj u životu budućeg penzionera te se ostatak života koji sledi naziva” treće životno doba”.

Društvo

U razumevanju starosti često se oslanjamo na nekoliko (pet) stereotipa: da su stari ljudi međusobno slični, da su senilni, konzervativni, neefikasni i sebični. Međutim stari ljudi se između sebe razlikuju više nego mladi, as godinama se te razlike čak povećavaju, osim u slučajevima kada boluju od staračkih bolesti. Ageizam je nepriznavanje ili ograničavanje prava starosnih grupa. To je stvaranje stereotipija i sistematska diskriminacija ljudi samo zato što su stari. Uzroci ageizma vrlo su bliski izvorima rasizma i sličnih diskriminacija. Ponajpre se radi o reakciji na osećaj ugroženosti. Starih je ljudi svakim danom sve više pa se mlade generacije osećaju ugroženo u strahu da se neće odgovoriti njihovim potrebama i zahtevima. Stare su osobe često žrtve raznih šala i karikatura kojima se preuveličano ističu njihove osobine, kao zaboravljivih,” otkvačenih”, nemoćnih i socijalno neprilagođenih ljudi.

Stepen društveno ekonomskog razvoja u celini, trend stalnog poboljšanja životnih i radnih uslova, povećanje nivoa životnog standarda, razvojem nauke i tehnike stvaraju se uslovi za unapređene zdravstvene zaštite ljudi što se pozitivno reflektuje na produženje prosečnog životnog veka.

Porodica

Porodica je tradicionalno bila angažovana u brizi za stare. U ruralnim sredinama deca ostaju u porodici sa roditeljima ili dekama vrlo dugo ili čitavog života. U urbanim sredinama deca napuštaju roditeljski dom ubrzo nakon punoletstva. Međutim i slika starije osobe se naglo menja. Stereotip” nemoćnog” starca potkopan je drugim stereotipom” autonomnog i aktivnog čoveka”. Zbog povećane socijalne mobilnosti potomaka, djedovi i bake žive daleko od svoje dece i unučadi. Zbog toga su posjeti sve ređi, a odnosi hladniji. Budući da su finansijski samostalniji, žive odvojeno u sopstvenim stanovima ili kućama i imaju prijatelje i interese drugačije od potomaka. Sve duže su uposleni pa imaju sve manje vremena, snage i potrebe za društvom unučadi.

U starosti gubitak bračnog druga predstavlja najteži stres u životu. Tome možemo dodati i probleme oko podele nasledstva i umanjeni dohodak. U većini slučajeva javlja se teška i dugotrajan depresija. Neke su studije pokazala da muževi teže podnose smrt supruge i da su bespomocnije od žena nakon smrti partnera, te da je to upravo najveći razlog što se ponovo odluče oženiti. Jedna od težih problema kod udovaca je osećaj usamljenosti.

Dom za starije i nemoćne

Povod za dolazak stare osobe u dom je najčešće gubitak osobe koja ju zaštićuje, bračnog druga, gubitak mesta boravka ili bolest. Takav je proces težak za osobu bilo koje dobi, stoga je od životne važnosti izabrati najprikladniju ustanovu. Potrebna je obilna podrška i društvena i emocionalna za vreme nakon dolaska, koje je presudno. Prilagođavanje zavisi io stavu starije osobe kao io stavovima osoblja u Domu. U Domu gde se procenjuju, poštuju i razvijaju snage, interesi i veštine klijenata, socijalni i psihološki problemi prilagođavanja su retki. Osobe smeštene u domove često pronađu prijatelje među stanarima i osobljem, primaju ih kao porodicu. Samoća, društvena izolovanost i dosada karakterišu stare osobe u periodu institucionalizacije. Prednost malih domova je u uspešnoj primeni individualnog pristupa, pa je samim time osoba zadovoljnija. Za razliku od domova sa velikim brojem klijenata gde je izraženija usamljenost klijenata.

Klijenti u domu su bolje zaštićeni i zbrinuti, te imaju društvo i zajedničku interesnu grupu, te mogu održavati i kontakte sa porodicom i osobama van doma, dok je klijentima koji obole ili izgube funkcionalnu sposobnost osigurana medicinska skrb.

Literatura:

Vid Pečjak, Psihologija treće životne dobi
Robert Kastenbaum, Starenje
Prim.dr. Ruža Martinčević-Ljumanović, zadrav i sretna starost