Tags

,


Znamo li šta jedemo?

Pa ko preživi… Neki aditivi su toliko opasni da na ljude mogu da deluju mutageno i u drugom ili trećem kolenu i ostavljaju veoma velike posledice po zdravlje ljudi.

Ako ste odlučili da iz upotrebe konačno izbacite „koka-kolu” ili „pepsi”, osvešćeni najnovijim saznanjima o potencijalno kancerogenim sastojcima pomenutih gaziranih pića, ne bi bilo zgoreg da još malo sačekate pre nego što sadržinu vašeg frižidera proglasite bezbednom za zdravlje.
Jer Srbi, mada često toga nisu ni svesni, svakodnevno u svoj organizam unose namirnice „bogate” raznoraznim emulgatorima i konzervansima za koje je takođe utvrđeno da mogu biti štetni ili čak pogubni po čovekovo zdravlje.

Potencijalno opasna hemijska jedinjenja

– Hidrogenizovane masnoće
– Transmasne kiseline
– Akrilamid
– Natrijum-nitrat i drugi nitriti
– Polifosfati


Opasno mleveno meso

Dok se potencijalno kancerogeno sredstvo za bojenje 4-MEI može naći u svakoj flašici „koka-kole” u bilo kojoj zemlji na svetu, samo se još u Srbiji mogu kupiti mesni proizvodi koji sadrže polifosfate i druge štetne sastojke. Neki od njih su, štaviše, toliko opasni da na ljude mogu da deluju mutageno i u drugom ili trećem kolenu, a mada su zvanično zabranjeni, proizvođači ih i dalje obilato koriste kako bi namirnice duže trajale, imale lepšu boju ili jednostavno prijatniji ukus.
Tako se, recimo, konzervans E-407 karagenan odavno nalazi na listi zabranjenih aditiva u zemljama Evropske unije, budući da je dokazano da izaziva brojna oboljenja želudačno-crevnog trakta (među njima i rak debelog creva), ali ga u Srbiji možete naći na svakom koraku, odnosno bukvalno u svakoj mesari. Bivši veterinarski inspektor Miroslav Stojišić za Press nedelje kaže da se ovaj sastojak kod nas koristi i u mlečnoj industriji, zbog čega bi država morala da reaguje i da zaštiti potrošače i njihovo zdravlje.

Saveti stučnjaka

Nutriciolog Ljubomir Pfaf ističe da je crni hleb uvek bolji od belog, a mladi sir od starijeg, a da je najbolje jesti ribu, jer je to najzdravije meso.
– Ako je reč o hladnokrvnim životinjama, onda riba, a ako je reč o toplokrvnim, onda konjsko meso. Riba je bogata vitaminima i omega 3 masnim kiselinama, a naučno je dokazano da čovek koji jede ribu tri puta nedeljno nema šanse da dobije neko srčano oboljenje. I priroda je to dokazala. Iako žive u najgorim uslovima, u izuzetno niskim temperaturama, još nijedan Eskim nije imao povišen pritisak, srčani ili moždani udar – kaže Pfaf.

– Taj E-407 karagenan spada u grupu najštetnijih aditiva, a kod nas se stavlja u viršle, šunke, čak sam skoro u jednoj prodavnici video da ga ima i u mleku. Karagenan je izuzetno opasan, jer je potencijalni izazivač raka debelog creva. A stavljaju ga u namirnice koje ljudi svakodnevno kupuju i unose u organizam – upozorava naš sagovornik.
Polifosfati su, takođe, uobičajena pojava u ovdašnjim suhomesnatim prerađevinama, a proizvođačima nimalo ne smeta što je isti dokazano genotoksična materija, te njegovo preterano unošenje u organizam može izazvati mutacije gena. Osim što ih stavljaju u šunke i parizere, zabranjeni polifosfati mogu se naći bezmalo u svakom kiosku brze hrane u Srbiji.
– Nigde se u svetu polifosfati ne stavljaju u mleveno meso, osim kod nas, gde ih možete naći gotovo u svakom kiosku koji prodaje ćevape i pljeskavice. Za to je kriva veterinarska inspekcija, jer ne radi svoj posao. Takve namirnice ne smeju da idu u promet, samo što se ovde kontrole izvršavaju po nalozima tajkuna i proizvođača, pa se tako desi da u našoj hrani možete naći aditive, boje, emulgatore koji se više nigde u svetu ne koriste – objašnjava Miroslav Stojšić.

„Koka-Kola”: Ne menjamo formulu

Iz kompanije „Koka-Kola” juče su saopštili da je karamel boja svih njihovih proizvoda bila, jeste i uvek će biti bezbedna i da kompanija ne menja čuvenu formulu svojih napitaka.
– Tokom godina povremeno smo modernizovali proizvodni proces, ali nikada nismo menjali svoju tajnu formulu. Zamolili smo proizvođače karamela da prilagode proces proizvodnje kako bi se smanjila količina 4-metilimidazola u karamelu, ali to neće imati uticaja na formulu ili na proizvode savršenog ukusa i visokog kvaliteta, kakve potrošači od nas očekuju – saopštila je „Koka-Kola”.


Oprez sa slatkišima

Osim u slatkišima, sokovima, mesnim i mlečnim proizvodima, štetnih sastojaka ne manjka ni u povrću, jer se prilikom uzgajanja upotrebljavaju brojni pesticidi, od kojih su neki dozvoljeni u određenim količinama, a drugi baš i nisu. Nutriciolog Ljubomir Pfaf upozorava da se čak ni takozvana organska hrana više ne može smatrati u potpunosti zdravom, kao i da bi morali da prestanemo da se „pravimo pametni” i da izbacimo iz upotrebe sastojke koji su dokazano pogubni za zdravlje.
– Namirnice organskog porekla proizvode se u čistoj i potpuno prirodnoj sredini, dakle na terenima gde ne postoji nikakvo zagađenje zemljišta, vode ili vazduha. Meni je žao što moram da konstatujem da takvih terena na planeti Zemlji više nema! Takođe, činjenica je da ti aditivi nemaju nikakvu drugu ulogu osim da poprave boju, miris ili ukus nekog proizvoda. Postoje aditivi koji su na crnoj listi, zabranjeni su, pa je njihova upotreba krivično delo, ali postoje i oni koji su navodno manje opasni i koji se kod nas koriste i dan-danas. Međutim, ako nešto ne valja, ako je u svetu dokazano da su ti sastojci štetni, ja ne znam zbog čega se mi pravimo pametni. Ako je nešto crno – crno je i ne može nikako da bude belo samo zato što nama tako odgovara – kaže za Press nedelje Ljubomir Pfaf.

PET NAJOPASNIJIH JELA

HOT-DOG

Međunarodna koalicija za prevenciju kancera savetuje roditeljima da deci ne daju više od tri viršle nedeljno, jer je dokazano da obilnije količine ove namirnice povećavaju rizik od dobijanja raka

SUHOMESNATI PROIZVODI

Mesne prerađevine gotovo bez izuzetka sadrže isti onaj natrijum-nitrat koji se može naći i u viršlama. U slanini se nalaze i zasićene masti koje takođe povećavaju rizik od kancerogenih i srčanih oboljenja

KROFNE

Sadrže hidrogenizovane masnoće, šećer, belo brašno, akrilamid. Dakle, manje-više sve ono što ne bi trebalo da unosimo u organizam. Zapravo, nema goreg načina da počnete dan od krofni za doručak…

POMFRIT

Slična situacija kao i sa krofnama: transmasne kiseline, akrilamid, u nekim restoranima čak i šećer. Osim što će vam zasićene masnoće zakrčiti arterije, raste opasnost i od kancerogenih bolesti

KREKERI/KOLAČI/ČIPS

Belo brašno, šećer, nezdrave masnoće, veštački aditivi… Kada su grickalice u pitanju, više nije dovoljno pogledati sastav na ambalaži, jer se pojedini proizvođači služe raznim trikovima kojima potrošače dovode u zabludu.

Rak za doručak

 
Srbi jedu hranu krcatu materijama koje izazivaju rak, a nisu ni svesni toga!
“Umro je posle kratke i teške bolesti.” Čitulje su pune slika i imena onih koji su život okončali na ovaj način, odnosno onih koji su umrli od raka. Rak ili kancer reč je koja se izbegava, ne izgovara se i ne piše čak ni u umrlicama.

U Srbiji svake godine od ove bolesti oboli 32.000, a umre 18.000 ljudi! U svakom momentu najmanje 160.000 Srba ima neku vrstu karcinoma. Budućnost je, nažalost, još crnja. Profesor dr Nenad Borojević, direktor Instituta za onkologiju, najveće ustanove za lečenje malignih bolesti u našoj zemlji, za Kurir kaže da se broj obolelih svake godine uveća za pet odsto! Kao potencijalne uzročnike raka direktor Instituta navodi i hranu punu aditiva i raznih vrsta konzervansa za koje je dokazano da su kancerogeni.
– Kao doktor ne mogu da zabranim da se u pojedinim namirnicama nalaze te materije. Mnoge vrste pesticida koje se upotrebljavaju za prskanje biljaka koje se kasnije koriste u ishrani mogu biti potencijalni izazivači raka. Potrebno je da se one zakonom zabrane – ističe doktor Borojević.

Sa tvrdnjama doktora Borojevića slaže se i doktor veterinarske medicine Miroslav Stojšić, bivši načelnik Republičke veterinarske inspekcije i nekadašnji savezni inspektor za uvoz i izvoz.
– U nekim mesnim prerađevinama nalazi se i zabranjeni polifosfat, koji na ljude deluje mutageno i u drugom i trećem kolenu, a koji utiče na obolevanje od raka debelog creva. Svinjsko meso u srpskim mesarama najčešće je lošeg kvaliteta. U ishrani svinja koristi se takozvana sano hrana, puna hormona, antibiotika i sedativa, zahvaljujući kojima je životinja za pet meseci spremna za klanje. Jedući takvo meso, naročito pljeskavice koje su pune soje, loja i polifosfata, koji spada u genotoksične materije i čija je upotreba zabranjena svuda u svetu, ljudi mogu dobiti mutacije gena koje će se ispoljiti tek kod njihove dece ili dece njihove dece – objašnjava doktor Stojšić. On dodaje da na deklaracijama ne piše da meso sadrži te materije, već se one vode kao aditivi, koji nisu zakonom zabranjeni.

– Šunke u crevu i “pica šunke” takođe spadaju u vrlo loše prerađevine koje, ako se dugo i često jedu, mogu da izazovu rak debelog creva. Šunka se pravi od svinjskog buta, čija je cena oko 500 dinara, a ona je duplo jeftinija. A to je zato što na 100 kilograma svinjskog buta ide od 100 do 150 kilograma leda. Da bi se ta masa ujedinila, dodaje se soja, a u to još ulaze i već pomenuti polifosfati, kao i poboljšivači ukusa i glutaminati – priča Stojšić, i naglašava da tu nije kraj “recepturi”. U masu se dodaje i emulgator karagenan, koji se dobija iz morskih algi i spada u hidrokoloide, materije koje vezuju vodu, pa je takođe kancerogen.

Doktor Stojšić naglašava da za kancerogene materije nema bezbedne granice vrednosti zbog čega i najmanje količine mogu uticati na razvoj i pojavu raka!
– Ni viršle nisu bezbedne. Isto kao i šunka, upola su jeftinije od mesa od kojeg se prave. U njihov sastav ulaze šija, leđa, trtica i kosti od pilića koji su puni antibiotika, hormona, teških metala i bakterija – zaključuje Stojšić.[ antrfile ]

KAKO ŠUNKA IZAZIVA KANCER
– Kada čovek pojede šunku i ona se razloži u digestivnom traktu, karagenin se lepi za sluzokožu debelog creva izazivajući njegovu upalu ili kolitis, a nuspojava je zatvor. Posle pražnjenja debelog creva, na zidovima se prave ranice koje dovode do ulceroznog kolitisa. Nitritna so iz šunke s proteinima iz mesa i soje pravi nitrozoamine, a oni, kada dođu u dodir s ranicama, na sluzokoži debelog creva izazivaju rak – ističe Miroslav Stojišić i dodaje kako se “sad svi čudimo odakle toliki broj obolelih od raka”.

OPASNI EMULGATORI
Prema rečima doktora Stojšića, emulgator je materija koja se dodaje u industrijski proizvedenu hranu da bi ona imala lepši ukus, miris ili boju. Emulgatori se takođe koriste i kao konzervansi.
– Njihov dugotrajan unos štetan je po zdravlje. U zemljama zapadne Evrope veoma se strogo kontrolišu i gotovo ne koriste. U zemljama koje su nedavno “ušle” u Evropu postoji zakonska obaveza da na etiketi proizvoda bude deklarisano koji su emulgatori dodati i u kojim količinama. Kod nas je ta “politika” u povoju i ima dosta proizvoda na kojima to nije jasno ili nije uopšte deklarisano.


OVO SAM NAŠLA U SVOM FRIŽIDERU
Energetsko piće – natrijum benzoat (E211) maksimum 0,012 odsto
Blagi kečap – isti konzervans ali maksimum 0,1 odsto
Pileće viršle – konzervans: natrijum nitrit (E250), antioksidanti: natrijum laktat E325, konzervans E 250, emulgator E450    
Kranjska kobasica – konzervans E 250, boja E 120, stabilizator E 450, antioksidant aksorbinska kiselina E 300, konzervans natrijum nitrit (E250), emulgatori E450, E 451, E452

PAŽNJA! PAŽNJA!

Zalepite ovo na frižider i prekontrolišite ima li u onome što jedete emulgatora sa spiska!

Emulgatori
Lista emulgatora (aditiva) koji su sumnjivi, opasni i zabranjeni u EU:
više od 2% nitrita kancerogeno (u određenoj količini izaziva rak)
više od 3% polifosfata – veoma opasno
E102 – opasan
E103 – zabranjen
E104 – sumnjiv
E105 – zabranjen
E110 – opasan (veštačka boja)
E111 – zabranjen
E120 – opasan
E121 – zabranjen
E122 – sumnjiv
E123 – veoma opasan
E124 – opasan (veštačka boja)
E125 – zabranjen
E126 – zabranjen
E127 – opasan
E130 – zabranjen
E131 – izazivač raka
E141 – sumnjiv
E142 – izazivač raka
E171 – sumnjiv
E173 – sumnjiv
E180 – sumnjiv
E210 – izazivač raka
E211 – izazivač raka
E212 – izazivač raka
E213 – izazivač raka
E215 – izazivač raka
E216 – izazivač raka
E217 – izazivač raka
E221 – poremećaj creva
E222 – poremećaj creva
E223 – poremećaj creva
E224 – poremećaj creva
E226 – poremećaj creva
E230 – štetan za kožu
E231 – štetan za kožu
E232 – štetan za kožu
E241 – sumnjiv
E250 – izaziva poremećaj krvnog pritiska
E251 – izaziva poremećaj krvnog pritiska
E330 – limunska kiselina (klinika za pedijatrijsku kliniku u Diseldorfu tvrdi da izaziva rak)
E311 – izaziva osip
E312 – izaziva osip
E320 – holesterol
E321 – holesterol
E322 – napada želudac, lecitin
E338 – poremećaj želuca
E339 – poremećaj želuca
E340 – poremećaj želuca
E341 – poremećaj želuca
E407 – poremećaj creva
E450 – poremećaj želuca i creva
E461 – poremećaj želuca
E462 – poremećaj želuca
E463 – poremećaj želuca

KONZERVANSI


IZAZIVAČI ZLOĆUDNIH TUMORA: E105, E121, E125, E131, E142, E210, E240, E447

IZAZIVAČI OBOLJENJA ŽELUDAČNO-CREVNOG TRAKTA: E221-226, E320, E338-341, E405, E407, E461-466

IZAZIVAČI ALERGIJE: E230, E239, E311-313
IZAZIVAČI BOLESTI JETRE I BUBREGA: E171-173, E320, E322

Ovo morate da znate.

 

U gotovo svim Frikomovim sladoledima nalazi se kancerogeni Karagenan, jedan od najštetnijih aditiva (oznaka mu je E407). Zabranjen je u Evropskoj uniji jer izaziva rak debelog creva, ali nije zabranjen u tkz. neelitnim državama u kojima su Klinike za dečiju onkologiju prepune smrtno zatrovane dece. (Niko u ovoj sramnoj državi ne sme da postavi i da odgovori na pitanje: odakle tumor u detetu od nepune tri godine?)

 

Gde je granica naše ravnodušnosti?

Gde je početak naše odgovornosti?

Pa nije valjda da su na odeljenju za onkologiju?!

 

Pogledajte ove linkove u kome vet. inspektor Miroslav Stojišić govori o veoma opasnom Karagenanu E-407 (a potražite na stranim sajtovima mnogo opširnije):

a zatim: odite u najbližu prodavnicu, kupite omiljeni frikomov sladoled, pročitajte sastav u njemu i – BACITE GA U SMEĆE!

 

Širite dalje ovu vest do svih onih koji su vam dragi!

Stop Frikom! Zdravlje nikom!

Ovo je jedina vrsta pritiska kojom možemo da utičemo na odgovorne u ovom preduzeću da izbace otrov iz sladoleda i želuca naše dece!

  

Advertisements