Narkomanija – teška bolest zavisnosti

Tags

, ,


Većina mladih prvi kontakt uspostavlja sa marihuanom, najčešće u drugom razredu srednje škole, što ne znači i da će obavezno završiti sa takozvanim teškim drogama, poput heroina 

Iako se tačan broj uživalaca opojnih droga i psihoaktivnih supstanci ne zna, čini se da se njihov broj kroz smene generacija ne smanjuje. Neki stručnjaci su skloni da tvrde da narkomanija poprima epidemijske razmere na planetarnom nivou, zbog velikog prisustva dilera na ulicama i niske cene narkotika. Od ove pošasti nije izuzeto ni naše društvo, a žrtve su mlade osobe koje za drogom najčešće posežu iz radoznalosti, ponekad iz bunta i besa prema roditeljima i društvu koje ih ne shvata, a ponekad i iz neznanja.

Šta narkomanija predstavlja i do čega narkotici dovode, objašnjava neuropsihijatar prim. dr Jasna Daragan Saveljić, direktorka Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti.

– Narkomanija spada u bolesti zavisnosti od neke psihoaktivne supstance, koja, uneta u organizam, menja svest ali i druge psihičke funkcije. U grupu psihoaktivnih supstanci spadaju opijati i stimulansi od kojih su najpoznatiji heroin i morfijum, halucinogene supstance kao što je LSD, ali i marihuana koja je istovremeno stimulans i halucinogen. Većina mladih prvi kontakt uspostavlja sa marihuanom, ali to svakako ne znači da će obavezno završiti i u kandžama takozvanih teških droga, kao što je, primera radi, heroin. Prvu marihuanu uzimaju najčešće u drugom razredu srednje škole, mada ima slučajeva da se to dešava i ranije. Što je najgore, adolescenti mogu da je uzimaju veoma dugo, a da se ništa neobično ne primeti.

S obzirom na vaša iskustva i praksu kako sve to počinje?

– Najčešće u društvu vršnjaka, međutim ovom činu prethode radoznalost i raspitivanje da se što više upoznaju sa onim što im je nepoznato a privlači ih. Mlade često pritiska vršnjačka grupa ukoliko se sa njom ne identifikuju. Insistiranje onih koji drogu uzimaju da je to “nešto mnogo dobro, a da su oni koji neće da probaju kukavice”, navodi i najtvrdokornije da u nekom trenutku popuste i ispune želju grupi. Međutim, uglavnom to je tada i samo jednom. Veliki broj mladih jednom proba psihoaktivnu supstancu i više nikada. Uzeti drogu u društvu ne znači biti i narkoman.

Kako izgleda sledeća faza koja vodi do narkomanije kao bolesti?

– Da bi se razvila bolest i došlo do fizičke i psihičke zavisnosti mora da se ispuni nekoliko važnih uslova. Droga mora da bude lako pristupačna, a potencijalni korisnik mora da ima određene psihičke karakteristike. Takve osobe su obično anksiozne, odnosno pune strahova, nesigurne u sebe, sklone depresiji i socijalno inhibirane. To znači da najčešće žive u lošim porodičnim uslovima ili u nepovoljnoj atmosferi za njihovo odrastanje, gde su drugi prioriteti roditeljima mnogo važniji od bavljenja decom adolescentima. Uglavnom se radi o porodičnom okruženju gde je zarada imperativ za egzistencijalni opstanak. U takvim uslovima deca i ne moraju biti u sukobu sa svojim roditeljima. Dovoljno je da su prepušteni sami sebi i bez kontrole u odabiru prijatelja. A budući da u tom uzrastu nema izgrađenih jasnih kriterijuma i da je sve podložno promeni, lako sklapaju prijateljstva i sa osobama koje bi u drugačijim okolnostima sigurno izbegavali.

Na šta roditelj treba da obrati pažnju ukoliko posumnja da je njegovo dete ušlo ili je na putu da uđe u svet droge?

– Takvo dete obično spava i u vreme kada to ranije nije činilo, ili je konstantno pospano. Primećuju se i promene na očima, beonjače su crvene, a zenice proširene. Takva deca su i dekoncentrisana, a tokom vremena postaju apatična, bezvoljna, lenja, neambiciozna, bez želje da nešto završe do kraja. Osim toga, počinju otežano i da uče, što kroz izvesno vreme rezultira i lošim ocenama. U najgorem slučaju sklona su i školu da napuste. Roditelji treba da obrate pažnju i ukoliko počnu da zanemaruju ličnu higijenu ili kriju svoje drugove.

PUT HEROINANa našu nesreću, Srbija je u sredini balkanskog puta narkotika, pri čemu se posebno misli na put heroina. Od ukupnih količina heroina, na našoj teritoriji ostaje od 15 do 20 odsto, a ostali veći deo odlazi u druge zemlje Evrope. Više od 90 odsto opijuma od kojeg se proizvodi heroin je iz Avganistana. “Prethodnica” heroina su blaži oblici, koji uslovno rečeno prave manju štetu. Adolescenti mogu marihuanu da uzimaju veoma dugo a da se ništa neobično ne primeti, jer uzimanje psihoaktivnih supstanci u pubertetskim godinama, kada se neke neuobičajene manifestacije ponašanja potpuno prihvatljive, može da zavara. Za marihuanu je jedino tipično da se njen karakterističan miris uvlači u kosu i odelo i tu se prilično dugo zadržava i može da se oseti.

Sa kojom vrstom droga počinju?

– Obično počinju sa takozvanim lakim drogama, u koje spadaju marihuana i ekstazi. Najčešće ih ne uzimaju čiste već u kombinaciji sa alkoholom ili tabletama za smirenje. Kasnije već prelaze na opijate, heroin i trodon. Zanimljivo je da kada roditelji saznaju da uzimaju psihoaktivne supstance, obično poveruju u priču svojih adolescenata da to nije ništa strašno i da svi njihovi vršnjaci uzimaju to isto. I da biti na nečemu nije škodljivo, što, naravno, uopšte nije tačno. Ako se, primera radi, učestalo uzima marihuana, osoba zapada u stanje slično depresiji. Za stvaranje heroinske zavisnosti dovoljne su dve do tri nedelje svakodnevnog uzimanja. Osobi koja je uzimala opijate padaju kapci, usporeni su refleksi, a ona tvrdi da se subjektivno dobro oseća. Ponašanje zavisi od unetih doza, a one su često kolebljive, jer jačina grama droge zavisi od toga da li je razvodnjena ili u punoj koncentraciji. Shodno tome manifestovaće se i ponašanje zavisnika, koje nekada može da dovede i do tragičnih komplikacija.

A šta se dešava pod dejstvom ekstazija?

– Ekstazi se smatra klupskom drogom rezervisanom za dane vikenda kada mladi odlaze u provod. Ekstazi uzimaju da bi bili što veseliji i ponašali se spontanije. Potencijalno je vrlo opasna droga, jer angažuje telo preko njegovih mogućnosti, tako da su oni u stanju satima da igraju ili se na neki drugi način fizički angažuju. Zna se da jedna tableta ekstazija postiže očekivani efekat u roku od jednog časa. Međutim, dešava se da neko popije i dve tablete ekstazija u roku od 15 minuta, što može dovesti do veoma ozbiljnih zdravstvenih posledica. Najveća opasnost je od dehidracije organizma, sa mogućim nastankom vrlo teških epileptičnih napada, infarktom pa i smrtnim ishodom. Isto se odnosi i na amfetamine, koji takođe zahtevaju unošenje puno tečnosti, jer organizam dovode do dehidratacije. Ako ne bi pili vodu, moglo bi doći i do smrtnog ishoda. Ali, na nesreću, mladi ne piju vodu, već najčešće pivo ili neka od energetskih pića, što predstavlja ubitačnu kombinaciju za telo i mozak.

Da li i kako se leči narkomanija?

– Prilikom odlaska na lečenje uzima se u obzir stepen zavisnosti i uključuje cela porodica. Kada se uzme detaljna anamneza donosi se odluka da li će lečenje biti ambulantno ili bolničko. Zavisno od dužine uzimanja narkotika i profila ličnosti, lečenje traje najmanje godinu do dve, a nekada i duže. U okviru terapije postoje programi za odvikavanje gde se svakodnevno daju sintetski hormonski opijati u dozi koja ispunjava opijatske potrebe pacijenta. Prednost ovakvog lečenja je u tome što je osoba na lečenju u smislu potrebe za određenom drogom podmirena, ali je zato, s druge strane, funkcionalno potpuno sposobna za život. Kasnije se pristupa i psihosocijalnim procedurama. Ishod lečenja se, svakako, ne može smatrati neuspešnim, s obzirom na to da se polovina izleči i vrati normalnom životu, dok se druga polovina periodično vraća.

NEUOBIČAJENO PONAŠANJE

Signal roditeljima da se nešto neuobičajeno sa njihovim adolescentom dešava je različito društvo koje se u kući nakratko pojavljuje i nestaje. Sumnjivi mogu da budu i njegovi česti i kratki izlasci. Učestali i tajni telefonski razgovori, kao i neobjašnjivo posedovanje novca (moguće za dilerske aktivnosti) ili nestajanje stvari iz kuće, takođe treba da pobude sumnju. Ukoliko se ispoljavaju i nagle promene raspoloženja, ćudljivost, prkosno i buntovničko ponašanje, zamena noći za dan, roditeljima treba da budu upozorenje i jasan znak da potraže stručnu pomoć. Pogotovo, ako zapaze da adolescent ispoljava i promene navika u ishrani, odnosno gubi apetit i pokazuje težnju za slatkišima. Ako je prisutno i mršavljenje, pa bledilo i tamni podočnjaci, koji, inače, predstavljaju znake hronične intoksikacije, što pre treba sa adolescentom razgovarati i zatražiti stručnu pomoć.

MARIHUANA POGUBNA ZA DECU

Posle decenija tolerisanja, američka vlada je odlučila da marihuanu svrsta u grupu opasnih droga. Neko će reći, šta je nas briga šta rade Amerikanci. Briga nas je, jer se tiče i naše populacije koja ovu drogu počinje veoma rano da konzumira. Stručnjaci iz američkog Nacionalnog instituta za zdravlje su, naime, ustanovili da marihuana za dečije mozgove i celokupni organizam može biti opasnija čak i od kokaina i heroina. Džon Volters, iz Odeljenja za kontrolu droga, upozorava da se broj konzumenata marihuane među decom i tinejdžerima za poslednje dve decenije uvećao za čak 142 posto, pri čemu većina počinje već sa trinaest godina. Stručnjaci veruju da je dečiji mozak u razvoju koji tek „uči“ kako da reaguje na određene stimulanse, daleko prijemčiviji na uticaj marihuane u odnosu na odrasle osobe. Epilog ovakvog ponašanja kod dece i tinejdžera – ispoljena nervoza, nemotivisanost, osećaj teskobe, pa čak i psihotično ponašanje.

Comments are closed.