Tags

, ,


Dve loše cigleKad smo podizali naš manastir u Australiji nismo imali para da unajmimo zidara, pa sam morao da naučim da zidam. Kada sam završio svoj prvi zid, pažljivo ređajući cigle jednu na drugu, uočio sam da sam zabrljao kod dve. Sve cigle stajale su u savršenoj liniji, ali te dve su stajale iskrivljene. Izgledale su grozno, izgledalo mi je kao da su kvarile izgled čitavog zida. Katastrofa! 

Zbog toga sam se jako nervirao, mrzeći svakoga ko bi prokomentarisao taj zid. Jednog dana sam prolazio sa posetiocem koji je zastao da pogleda taj zid. “Baš je lep ovaj zid”, reče nehajno. 

“Gospodine”, rekoh iznenađen. “Jeste li možda zaboravili svoje naočare u kolima?” Ono što je on odgovorio potpuno je promenilo moje pogled na taj zid, na sebe samog i na mnoge druge delove mog života. 

Rekao je: “Da, ja vidim te dve krive cigle. Ali isto tako vidim i onih 998 ravnih.” Koliko ljudi okonča vezu ili se razvede zato što su u svojim partnerima u stanju da vide samo one ”dve loše cigle”? 

Koliko nas postaje depresivno ili možda pomisli i na samoubistvo samo zato što u drugima vidimo jedino i samo te ”dve loše cigle”? 

Vidimo samo greške, mislimo da samo one postoje i opsednuti smo time da treba da ih što pre uklonimo. I tako ponekad, nažalost, uništimo ”baš lep zid”. 

Svi mi imamo svoje “dve loše cigle”, ali je savršenih cigala u nama mnogo, mnogo više, neuporedivo više nego grešaka.