Tags

,


        

 

Recept kako se prave melemi, balzami, masti i kreme od lekovitog bilja

Nekoliko saveta i recept kako da se naprave kreme i melemi od lekovitog bilja kod kuće po preporukama Dr Ričard Šulc-a

 

 

Biljne masti, balzami i melemi

Recept kako se prave biljni melemi, masti i kreme od lekovitog bilja70-tih godina 20. veka, kalifornijsko Ministarstvo zdravlja (siguran sam da će posle isto učiniti i Ministarstvo zdravlja cele Amerike) je odlučilo da „masti”, „melemi” i „balzami”, predstavljaju lekovite supstance koje mogu da se koriste samo u farmaceutske svrhe. Lako se primeti da industrija biljnih melema i masti uglavnom im daje čudna i maštovita imena, kao što su: biljni razumko, zeleni lepljivko, nevazelin, itd.

Biljne masti, melemi i balzami se najviše koriste od svih vrsta biljnih preparata. Još ako se u njih ubace lekoviti sastojci rastvorljivi u ulju, dobija se višenamenski proizvod.

Generalna svrha biljne masti je za lečenje posekotina, modrica, poderotina, opekotina, ujeda i ugriza, žarenja, tvrdu i suvu kožu. Takođe, mogu se napraviti i masti koje izvlače otrove, masti sa isparenjima za nos, masti za ekcem i dermatitis, masti za usne, i dr. – mogućnosti su neograničene! I poput tinktura, ove masti su dobre kao prva pomoć.

Baza za biljne masti i meleme

Najbolja baza od svih koje sam koristio jeste maslinovo ulje i pčelinji vosak. Ovo ulje predstavlja „mesto” gde treba da se smeste lekoviti sastojci biljke, dok pčelinji vosak daje ulju potrebnu čvrstinu. Mada se maslinovo ulje najčešće koristi, mogu da se koriste i razna druga biljna ulja. Maslinovo ulje sadrži najviše mononezasićenih kiselina, tako da može dugo da traje, a i na prirodan način godi i zalečuje kožu. Sadrži mnoge minerale, ali i vitamine, kao što su A, D, E i K. Ono je samo po sebi veoma lekovito za kožu i hranljivo za telo. Osim njega, mogu se koristiti bademovo ili susamovo ulje.

Vazelin i mineralna ulja deo su mnogih komercijalnih preparata „poznate marke”. Po mom mišljenju, oni su dobri za podmazivanje motora od automobila i tome slično. Ko bi hteo to đubre da stavlja na svoju kožu?

Kokosovo ulje i puter su takođe dobri za pravljenje masti, ali se brzo tope na sobnoj temperaturi, tako da daju masti u nestabilnom stanju. Tokom vrelih dana pretvaraju se u obične biljne supe. Da biste to sprečili, umesto toga treba uzeti malo pčelinjeg voska. Pčelinji vosak, kao najčešće korišćeno sredstvo za stvrdnjavanje baze, dostupan je u različitim oblicima. Uglavnom postoji beli (izbeljeni) i braon (ne izbeljeni). Ja vam predlažem ovaj braon, jer se nalazi u prirodnom obliku, nije hemijski obrađivan i sadrži prirodne lekovite sastojke poput propolisa.

Formula za bazu koju ja koristim čini jedan litar maslinovog ulja na 120 mg pčelinjeg voska. Ako želite kremastiju ili malo tvrđu mast, dodajte više pčelinjeg voska, oko 240 mg.

Temperatura u vašem području takođe ima uticaja. Recimo, moje biljne masti su dovoljno kremaste za ovo područje Kalifornije. One bi se u Njujorku tokom zime mnogo stvrdnule, dok su se tokom mog putovanja u Indiju proletos, gde su temperature oko 48, 49 stepeni, pretvorile u biljnu supu.

Biljke za masti

Koristite osušene biljke. Mogu i sveže, ali one sadrže vodu, te mogu podstaći razvoj buđi i bakterija – ono što nikako ne biste hteli da imate u svojoj masti. Mada se taj problem može korigovati uz pomoć prirodnih konzervanasa i držanjem masti u frižideru, ipak ovo predstavlja znatnu prepreku.

U suštini, biljke treba iseckati sitno, fino, kao što je objašnjeno u vezi sa tinkturama, kako bi ulje moglo da dopre do maksimalnog broja biljnih ćelija. Dakle, najbolje je koristiti osušene sitno iseckane ili skroz fino isitnjene biljke.

Neke od najčešćih vrsta biljnih masti…

– za opštu upotrebu, od: gaveza, divizme, mišjakinje, belog sleza, nevena, arnike, kantariona, itd.

– za infekcije, od: korena ljutića i smole smirne – stari dobri lek. Dodajte u njega i esencijalna ulja, kao što je ulje od čajnog drveta.

– za čišćenje kože i izbacivanje otrova iz tela, od: bokvice, čaparala, cvetova crvene deteline i vinobojke.

– za balzame, od: esencijalnih ulja, pitome nane, eukaliptusa, itd.

Kako napraviti meleme?

Pojedini herbalisti vole da koriste staro gvozdeno posuđe. Drugi vole od nerđajućeg čelika, dok treći koriste zemljane lonce zajedno sa spravama za kontrolu temperature. Koju god vrstu posuda da vi koristite, bilo bi dobro da imate i termometar za hranu, koji meri najmanje od 27 do 70 stepeni. U skoro svakom marketu može se uzeti takav termometar koji meri od ispod nule do 105 stepeni.

Pretpostavimo sada da su vam biljke bile potopljene u ulju u nekoj posudi tokom dve sedmice. Sada treba iscediti ulje kroz krpu i čeličnu cediljku. Možete ponoviti taj postupak više puta, jer ne biste hteli da imate „zrnasti” melem. Posle toga treba da donesete jednu važnu odluku. Dr Kristofer je govorio o jedno-, tro- i sedmojakom melemu.

Da biste napravili trojaki, treba samo da iscedite ulje i biljna smesa je spremna. A onda dodajte još osušenog bilja, i ponovite ceo postupak spremanja melema ponovo. Kada to budete iscedili, dobili ste taj trojaki melem, koji je mnogo bolji u lekovitim svojstvima od običnog melema.

Za pravljenje sedmojakog melema samo se ponovi postupak sa trojakim melemom i iscedi se.

Koju god vrstu da odaberete, uvek dobro procedite ulje iz uljem zasićenih biljaka, jer se važne supstance mogu previše zalepiti za biljke.

Zatim, količinu pčelinjeg voska koju ćete koristiti stavite u poseban manji lonac, i podgrevajte ga dok se vosak ne otopi, samo pazite da ne preterate i da ne podgrejete previše. Za topljenje voska temperatura treba da bude 65 stepeni.

U međuvremenu zagrejte ono isceđeno biljno ulje na 48-49 stepeni, i onda postepeno ubacujte istopljeni pčelinji vosak, mešajući ih tokom daljeg procesa. Mnogi vosak tope u samom ulju, ali za to je potrebno da ulje bude mnogo vrelo, tako da metoda sa dva lonca funkcioniše bolje. Trebalo bi pritom i testirati proizvod, čime biste uštedeli dosta vremena i truda. Uzmite primerak dobijenog rastvora i prespite malo u drugi sud, ili samo prospite malo po radnom stolu i on će se brzo stvrdnuti. Tako provera vate da li ste dobili odgovarajuću čvrstinu smese. Pčelinji vosak uvek možete dodati, ali smesu ne možete razrediti.

Stavljanje melema u tegle

Kada proverite čvrstinu smese, prespite rastvor u druge sudove (može se koristiti staklena laboratorijska pipeta). Od sudova, možete uzeti obične tegle za džem sa širokim otvorom, od 8, 30, 60 ili 240 mg, bilo kakav sud koji vam odgovara. Nakon što tu sipate melem, tegle nemojte pomerati i dirati, jer bi mogle da puknu i zagade se. Kasnije ćete sve očistiti. Ne stavljajte poklopac dok se melem ne stvrdne.

Zatim dobro zatvorite tegle. Dr Kristofer je uvek govorio da ako želite da meleme, tinkture, sirupe i bilo koje biljne preparate ostavite na duže vreme, da ih onda zapečatite parafinskim voskom. To možete učiniti tako što ćete zagrejati jedan sud sa parafinom, i onda u njega umočiti teglu, ali naopačke postavljenu. Tako će ona biti dobro zapečaćena i vazduh neće ulaziti u nju.

Pravljenje melema sa esencijalnim uljem je veoma lako. Esencijalno ulje možete dodati pre dodavanja pčelinjeg voska, a možete i posle. To je sve.

 

Izvor: Dr Ričard Šulc  – Lečenje neizlečivih bolesti

Advertisements