Tags

, , ,


Tarot *LUDA 0

Tarot LUDA 0-0

Nacrt karte o kojoj je reč obnavlja glavne ideje iz prethodno izloženih ogleda.
Luda je od vazdušastog zlata.
Ima rogove Dionisa Zagreusa, između kojih se nalazi falusna kupa bele svetlosti koja predstavlja uticaj Krune (1) na njega.
Prikazan je naspram vazdušaste pozadine, vazduha koji se začinje u svemiru; a držanje mu je kao u nekog ko je iznenada zaskočio svet.
Odeven je u zeleno, po tradiciji proleća; ali njegove cipele su falusno zlatne boje sunca.
U desnoj ruci drži štap, na čijem kraju je bela piramida Praoca.
U levici drži plamenu borovu šišarku, sličnog značenja, ali koja određenije ukazuje na uzgajanje povrća; a na levom ramenu visi svežanj ljubičastih grozdova.
Grozdovi predstavljaju plodnost, slast i osnovu ushićenja.
Ushićenje je prikazano tako što se peteljke grozdova granaju u spirale duginih boja, Obličje Univerzuma. Time se nagoveštava Trostruki Veo Negativnog koji se, njegovim posredovanjem, ispoljavaju u vidu podeljene svetlosti.
Na tom spiralnom prstenu nalaze se i druge atribucije božanstva; kraguj Maut, Venerina (Izidina, Marijina) golubica i bršljan koji je svetinja za njegove inicijante.
Tu je i leptir od raznobojnog vazduha, a i krilati globus sa svojim zmijama-blizancima, simbolom koji se ponavlja i potvrđuje slikom dvoje zagrljene dece-blizanaca na središnjoj spirali. Povrh njih nadvio se blagoslov triju cvetova u jednom.
Umiljava mu se tigar; a pod njegovim nogama u Nilu sa lotosovim stabljikama ovio se krokodil.

Žarište mikrokosmosa je blještavo sunce, koje u središtu slike obnavlja mnoštvo sopstvenih obličja i raznobojnih likova. Cela slika je glif stvaralačke svetlosti.

Ova karta odgovara slovu Alef (Aleph), što znači Vo, ali po obliku ovo slovo hebrejskog alfabeta (prema kazivanju) predstavlja raonik i stoga poprima prevashodno Falusno značenje.
Ono je prvo od triju Materinskih slova, Alef, Mem i Šin, koja na različite, međusobno isprepletene načine odgovaraju svim trijadama koje se javljaju u kartama, posebno Ognju, Vodi, Vazduhu; Ocu, Majci, Sinu; Sumporu, Soli, Živi; Radžas, Satvas i Tamas.
Zaista značajno obeležje ove karte jeste to da je njen broj 0.
Ona, dakle, predstavlja Negativno povrh Drveta Života, izvor svega.
Ona je Kabalistička Nula.
Ona je jednačina Univerzuma, početna i završna ravnoteža suprotnosti. 
Stoga Vazduh, u ovoj karti, kvintesencijalno znači vakuum. 
U srednjevekovnom špilu, naziv ove karte glasi Le Mat , što je preinačenje italijanske reči Matto , ludak ili budala.
O prikladnosti ovog naziva biće reči kasnije. No postoji i druga ili (moglo bi se i tako reći) komplementarna teorija.
Ako prihvatimo da Tarot potiče iz Egipta, možemo da pretpostavimo i to da je Mat (budući da je ključna karta u čitavom špilu) u stvari Maut, božica kraguja, koja predstavlja raniju i savršeniju modifikaciju pojma Nuit nego što je Izis.

U vezi s kragujem postoje dve legende.
Veruje se da mu je vrat spiralan; što je moguće dovesti u vezu sa teorijom (koju je nedavno obnovio Ajnštajn, ali je spominje i Zaratustra u svojim Proročanstvima) da je oblik Univerzuma, one energije koju nazivamo Univerzumom, spiralan.

Druga legenda glasi da je kraguj, navodno, produžavao vrstu uz pomoć vetra; drugim rečima, element vazduha se smatra ocem svega što postoji. 
Paralela sa ovim postoji u Anaksimenovoj školi grčke filozofije.

Stoga je ova karta i otac i majka, u najapstraktnijem vidu tih pojmova.
To nije zbrka, već hotimično poistovećivanje muškog i ženskog, u čemu nas opravdava biologija.
Oplođeno jajašce je neopredeljeno u pogledu pola. 
Pitanje rešava, u toku razvitka, neka nepoznata determinanta.
Neophodno je privići se na tu, na prvi pogled, čudnovatu zamisao.
Čim se rešimo da razmatramo stvari sa ženskog stajališta, muški element mora  smesta, u istom bljesku misli, da se javi kao protivteža.
Filosofski rečeno, ovo poistovećenje je po sebi potpuno.
Tek kasnije se mora razmotriti pitanje posledice formulisanja Nule kao “plus 1 plus minus 1″. Posledica toga je formulacija pojma Tetragramatona.

Reč ” Fool ” (Luda) je izvedena iz ” follis”, wind-bag (meh, mešina, u prenesenom značenju – naduvenko).
Čak i etimologija daje atribuciju Vazduha.
Pored toga, izduvati vazduh iz obraza znači, u napuljskom jeziku znakova, biti spreman za stvaranje.
Što je još gore, neki engleski Čuvari Demokratije pripisuju drugima glupost izrazom – “ Razzberry “.

Već je ranije u ovom eseju objašnjeno da se ceo Tarot temelji na Drvetu Života i da je Drvo Života uvek srodno Tetragramatonu.

Cela doktrina se može vrlo jezgrovito izneti na sledeći način: Jedinstvo Oca i Majke rađa Blizance; sin ide ka kćeri, a kći vraća energiju ocu; ovim ciklusom promene osigurani su postojanost i večnost Univerzuma.

Da bismo shvatili Tarot, neophodno je da se uputimo natrag kroz istoriju, u Doba Matrijarhata (i egzogamije), u doba kada se pravo nasledstva nije ostvarivalo kroz kraljevog prvorođenog sina, nego preko njegove kćeri.

Kralj, dakle, nije postajao kralj nasleđem, nego pravom osvajanja. U najpostojanijim dinastijama, novi kralj je uvek bio stranac, tuđinac.
Štaviše, morao je da ubije starog kralja i da za ženu uzme kraljevu kći.
 Takav sistem je bio jemstvo muževnosti i sposobnosti svakog kralja. Stranac je morao da osvoji nevestu u otvorenom nadmetanju.
U najdrevnijim bajkama taj motiv se neprestano ponavlja.
Slavoljubivi stranac je često trubadur; gotovo uvek je prerušen, neretko na krajnje odbojan način.
Tipičan primer takve priče je Lepotica i Zver.
Čest je slučaj i odgovarajuće prerušavanje kraljeve kćeri, na primer u Pepeljuzi i Začaranoj princezi.
Priča o Aladinu pruža nam celu pripovest u krajnje brižljivo razrađenim pojedinostima, krcatu tehničkim pričama o magiji.
Tu je, dakle temelj legende o Princulutalici – a, obratite pažnju, on je uvek “budala u porodici”.
Veza između ludila i svetosti je tradicionalna.
Nema nikakve poruge u tome što se porodični blenta po običaju upućuje u crkvenu službu.
Na Istoku se veruje da je ludak “posednut” svetac ili prorok.
To poistovećivanje je toliko duboko da je ukorenjeno i u jeziku.
Reč ” silly ” (glupav, blesav, sulud) znači prazan – Vazdušni Vakuum – Nula – ” the silly buckets on the deck” (prazna vedra na palubi).
Reč je izvedena iz nemačkog ” selig “, svet, blagosloven, blagosiljan.
 Najupečatljivija osobina Lude je njegova bezazlenost.
Kasnije ćemo videti koliko je važna ta odlika priče.

Da bi se obezbedilo nasleđivanje, zaključeno je: kao prvo, da kraljevska krv mora zaista biti kraljevska, i drugo, da lozu treba obnavljati i osvežavati uvođenjem stranca osvajača, umesto da slabi i degeneriše se neprestanim samooplođavanjem.
U određenim slučajevima ta je teorija veoma dalekosežno sprovođena; oko prerušenog princa je verovatno sve vrvilo od podvala, pakosti i podmetanja nogu.
Možda ga je, čak, kralj, njegov otac, otpremio s tajnim pismenim preporukama; ukratko, stare političke intrige bile su stare čak i u ta drevna vremena.
Taj običaj se, dakle, razvio u stanje koje je na hvale vredan način obradio Frejzer u Zlatnoj Grani (The Golden Bough). (Ta grana je nesumnjivo simbol same Kraljeve Kćeri).
“Kraljeva kći je preuzvišena iznutra; odežda joj je od žežena zlata.”
Kako je došlo do takvog stanja?
Možda se javila reakcija na igranje politikom; možda je došlo do uzdizanja i slavljenja, pre svega “džentlmena provalnika”, a naposletku i pukog gangsterskog glavešine, kakvog poznaje i naše doba, kao reakcije na viktorijanstvo.
Preporuke i svedočanstva “lutajućeg princa” su pomno ispitane i proverene.
Ukoliko nije bio odbegli zločinac nije imao pravo da se nadmeće.
Nije bilo dovoljno da ruku kraljeve kćeri osvoji u otvorenom nadmetanju, poživi u izobilju do kraljeve smrti i nasledi ga mirnim putem.
Bio je dužan da umori starog kralja sopstvenom rukom.

Na prvi pogled bi se reklo da je ta formula jedinstvo krajnje muškog, grdne plavokose zveri, i krajnje ženskog, princeze koju muči nesanica zbog zrna graška pod njenih sedam perina.
No svaka simbolika takve vrste sama sebe poništava; meko postaje čvrsto, hrapavo glatko.
Što se udubljujemo u formulu, bliže nam je poistovećenje suprotnosti.
Golub je Venerina ptica, ali je golub i simbol Svetog Duha, to jest, Falusa u najoplemenjenijem vidu.
Zato nema mesta iznenađenju prilikom zapažanja istovetnosti oca i majke.
 Prirodno, kada tako oplemenjene ideje budu vulgarizovane, ne mogu jasno da izraze simbol.
Veliki hijerofant, suočen sa krajnje dvosmislenim simbolom, prinuđen je da, samo zbog svog položaja hijerofanta – to jest, onog koji objavljuje misteriju – “poruku prilagodi psu”.
To mora da učini objavljenjem simbola drugog reda, simbola primerenog inteligenciji
Inicijanta drugog reda.
Taj simbol, umesto da bude univerzalan, a time i neiskaziv uobičajenim načinom izražavanja, mora dalje da prilagođava intelektualnim sposobnostima posebnog skupa ljudi koje hijerofant treba da inicira.
Saglasno tome, takva istina se prostoj svetini čini kao bajka, parabola, legenda ili čak vera.
U slučaju ovog obuhvatnog simbola Lude postoji, koliko je dosad poznato, nekoliko potpuno različitih tradicija, veoma jasnih i istorijski veoma važnih.