Tags

, , ,


Kako da izlečite svoj život

Nikada nije kasno krenuti putevima mudrosti i znanja.
Život je, zapravo, vrlo jednostavan: koliko dajemo, toliko i dobijamo.
Sve što mislimo o sebi, postaje istina za nas. Verujem da je svako, uključujući i mene, 100% odgovoran za sve što mu se u životu dogadja – dobro ili loše. Svaka naša misao kreira našu budućnost. Svojim načinom razmišljanja i osećajima stvaramo svoja iskustva. Misli i reči koje danas izgovaramo, kreiraju naša buduća iskustva. Mi kreiramo što će nam se dogoditi, a onda, da bi nam bilo lakše, krivimo druge za svoje frustracije. Ni jedna osoba, ni mesto ili stvar nema moć nad nama jer smo mi jedini koji koristimo svoj um. Mi kreiramo svoja iskustva, svoju stvarnost i odredjujemo odnose drugih prema sebi. Ako stvorimo mir i harmoniju u svojim mislima, pronaći ćemo ih i u svojim životima.

Koja od sledećih izjava zvuči kao vaša izjava?
“Svi me napadaju.”
“Svi mi uvek pomažu.”
Svaka ova izjava stvoriće sasvim različita iskustva. Ono što verujemo o sebi i o životu, postaje istina za nas. Svemir potpuno podržava svaku našu misao koju odaberemo i u koju verujemo. Drugim rečima, naša podsvest prihvatiće sve u šta mi sami vjerujemo. Svako ima svoju životnu istinu, a izbor je u tom smislu beskrajno širok. Ako to znamo, mnogo je bolje izabrati stav

“Svi mi uvek pomažu”, nego “Svi me napadaju.”
Svemirska sila nas nikad ne procenjuje ili kritikuje. Ona nas samo prihvata po našim verovanjima, koje odražava na naše živote. Ako želim da verujem da sam usamljena i da me niko ne voli, tako će i biti. Medjutim, ako sam spremna da se oslobodim tog ubedjenja i sebe uverim da “ljubavi ima svuda oko mene, da sam voljena i da mogu da volim”, i ako taj novi stav ponavljam često koliko i onaj prethodni, to će postati istina za mene. Ljudi koju su sposobni da vole ući će u moj život, a ljudi koji su već uz mene, voleće me još više. U takvim okolnostima i sama ću lakše iskazivati svoja osećanja prema drugima.
Mnogi od nas imaju glupe predrasude o tome ko su i imaju brojna stroga pravila života.
To nije za osudu jer u ovom trenutku svako od nas čini što je najbolje moguće. Stvarali biste drugačiji osnov kada biste znali bolje i kad biste imali više razumevanja i svesti. Molim vas, ne osudjujte sebe zbog pozicije u kojoj se sada nalazite. Sama činjenica da ste uzeli ovu knjigu za čitanje i da ste mene pronašli, dokaz je da ste spremni za pozitivne promene u svom životu. Budite zbog toga zadovoljni. “Muškarci ne plaču!” ili “Žene ne znaju sa novcem” predrasude su sa kojima mnogi žive.

Dok smo mali naučimo da treba da doživljavamo sebe i život oko sebe u skladu sa reakcijama odraslih koji nas okružuju.
Prema tome, ako ste živeli sa ljudima koji su bili nesrećni, uplašeni, uvek ljuti na sebe i druge, sa onima koje razdire griža savesti, naučili ste mnogo negativnog o sebi i o svom svetu. “Nikada mi ništa ne polazi za rukom”, ili” Za sve sam ja kriv”, ili” Ako se svađam, to znači da sam loš čovek”. Slične predrasude kreiraju život prepun frustracija.

Kada odrastemo, nesvesno u svom domu kreiramo emocionalnu atmosferu u kakvoj smo kao deca živeli.
Ovo razmišljanje ne poznaje šta je dobro a šta loše; za nas je način života ono što smo poneli iz svog doma. Takođe smo skloni da u svoje emocionalne odnose prenosimo odnose kakve smo imali sa majkom ili ocem, ili ono što je vladalo između njih. Razmislite koliko ste puta imali ljubavnika ili šefa koji je bio baš kao vaš otac ili majka. Takođe se i odnosimo prema sebi kao što su se naši roditelji odnosili prema nama. Grdimo i kažnjavamo sebe na identičan način. Često skoro da možete čuti iste reči kojima su vas oni prekoravali. Na isti način volimo i ohrabrujemo sebe ako smo bili voljeni i ohrabrivani kao deca.

“Ništa nikada ne uradiš kako treba.” “Za sve si ti kriv.” Koliko ste puta ovo čuli u detinjstvu i koliko puta i danas to ponavljate sebi? “Ti si predivna. Ja te volim.” A koliko puta ovo govorite sebi?
Ipak nemojte kriviti roditelje!

Mi smo svi žrtve žrtava. Naši roditelji nas nisu mogli naučiti ničemu što sami nisu znali. Ako vaša majka ili vaš otac nisu znali kako bi voleli sami sebe, bilo je nemoguće da vas oni nauče kako da vi volite sebe. Naučili su vas najbolje što su mogli, sputavani onim što su i oni sami naučili još kao deca. Ako želite bolje da razumete svoje roditelje, podstaknite ih da vam pričaju o svom detinjstvu. Ukoliko pažljivo slušate otkrićete odakle potiču njihovi strahovi i stroge životne šeme. Ti ljudi, koji su vas toliko izmučili, bili su jednako tako izmučeni i uplašeni tokom svog detinjstva.
Verujem da mi biramo svoje roditelje…

Svako od nas odlučuje da se inkarnira na ovu planetu u odredjenom trenutku i na odredjenom mestu. Izabrali smo da dodjemo na Zemlju kako bismo naučili odredjenu lekciju koja će unaprediti naš duhovni i evolucijski razvoj. Sami smo izabrali pol, boju kože, zemlju i onda tražimo odredjeni par roditelja koji će na najbolji način ostvariti svoju ulogu neophodnu u ovom trenutku svoje reinkarnacije.

A onda, kada odrastemo, najčešće upiremo prst u roditelje i cvilimo: ” Vi ste mi to uradili, vi ste krivi za to!” Ali, istina je da smo ih mi odabrali jer su savršeno odgovarali za naše sadašnje iskustvo.
Kao sasvim mali stičemo uverenja i onda idemo kroz život kreirajući iskustva u koja se ta naša uverenja uklapaju. Pogledajte unazad i razmislite: zar vam se u životu ne ponavljaju uvek ista iskustva? Dakle, VERUJEM da ih vi sami ponovo kreirate, jer ona oslikavaju ono što vi mislite o sebi. To se odnosi na svaki problem, bio mali ili veći, bez obzira na to koliko nas dugo muči i ugrožava nam život.
Snaga je uvek u sadašnjem trenutku.

Sve što ste dosad doživeli, odredili ste svojim mislima i uverenjima iz prošlosti. Odredili ste ih mislima i rečima koje ste imali juče, prošle nedelje, prošlog meseca, prošle godine, pre 10, 20, 30, 40 ili više godina, u zavisnosti od toga koliko ste stari. Međutim, to je vaša PROŠLOST. To je gotovo, i to zauvek. Jedino što je važno je ovaj trenutak i ono što ste sada izabrali da mislite i verujete. Jer ovo sada odrediće vašu budućnost. Vaša je snaga uvek u sadašnjem trenutku. Na tom osnovu gradite svoje sutra, narednu nedelju, mesec, sledeću godinu… Budite svesni ovoga što mislite u ovom trenutku. Jesu li vaše misli negativne ili pozitivne? Želite li da baš TE misli definišu vašu budućnost? Razmislite o tome i budite svesni toga.

U osnovi svega je misao, a misao možete promeniti.
Bez obzira na to kakav je naš problem, sva naša iskustva samo su manifestacija unutrašnjih misli. I mržnja prema sebi znači da ne volimo ono što mislimo da jesmo. Na primer, ako mislite: “Ja sam loša osoba” stvorićete osećaj manje vrednosti i tonućete u njega. Međutim, ako nema te misli, nema ni osećaja manje vrednosti. A, misli se mogu menjati. Promenite misli i nestaće osećaj. Prošlost nema nikakve moći nad nama. Nije važno koliko traje naš negativan period. Promena je u sadašnjem trenutku. To je predivno! Možemo odmah da započnemo proces oslobadjanja od svega što stvara pritisak, i to odmah .

Verovali ili ne, mi možemo menjati svoje misli.
Možda smo već navikli na određeni način razmišljanja, pa i ne primećujemo da je to naš izbor. Ali u suštini sami smo odabrali svoj način razmišljanja. Mi možemo da odbijemo razmišljanje na odredjeni način. Razmislite koliko ste puta odbili da razmišljite o sebi pozitivno. Na identičan način možete jednostavno odbiti da razmišljate negativno. Čini mi se da nema osobe na ovom svetu koja nije ponekad mrzela samu sebe ili osećala grižu savesti u manjoj ili većoj meri. Što više mrzimo sebe i što više osećamo grižu savesti, to nam u životu ide gore. I obrnuto, što su bledja ta osećanja imaćemo više uspeha na svim životnim nivoima.

Najintimnije verovanje svih ljudi sa kojima sam radila uvek je: “Ja nisam dovoljno dobar.”
Često tome dodajemo: “Ne radim dovoljno!” ili “Ne zaslužujem ništa bolje.”
Je li ovo slično vašim stavovima? Često kažete, ili nabacite, ili osećate da niste dovoljno dobri. Ali za koga? Prema čijim standardima ste zaključili da niste dovoljno dobri? Ako ste duboko obuzeti takvim verovanjem, kako onda možete stvoriti život pun ljubavi, radosti, uspeha i zdravlja? Vaše podsvesno verovanje uvek će se protiviti svemu lepom što vam se dogadja. I nikada nećete biti sretni jer ćete uvek videti samo ono što je u vašem životu loše, a toga uvek ima.
Ogorčenost, kriticizam, griža savesti i strah uzrok su svih naših problema.

Ovakva osećanja prouzrokuju glavne probleme u našim telima i životima, a stvaraju se zato što druge okrivljujemo za ono što nam se događa i zato što ne preuzimamo odgovornost za svoja sopstvena iskustva. Ako smo mi 100% odgovorni za sve u svojim životima, ne možemo tražiti krivca u nekom drugom. Sve što se događa tamo “napolju” odraz je našeg unutarnjeg stanja. Ne tvrdim da nema ljudi koji se loše ponašaju prema nama i da im treba oprostiti, već samo da naša verovanja privlače takvu vrstu ljudi koji nas jer su takvi, loše tretiraju. Ako uhvatite sebe da često ovako razmišljate: “Mene svi kritikuju, uvek mi rade to i to, nema ih kad su mi neophodni, koriste me kao otirač i zloupotrebljavaju me…”, onda je to vaša životna šema. Postoji nešto u vama što privlači takve ljude. Kada prestanete da razmišljate na taj način o sebi, takvi ljudi će otići na neko drugo mesto i maltretirati nekog drugog.
Vi ih više nećete privlačiti.

Sada ću vam pokazati kako se određena mentalna stanja manifestuju na fizičkom nivou. Ogorčenost koju dugo držimo u sebi može “pojesti” naše telo i stvoriti bolest kao što je rak. Kritikovanje kao stalan oblik razmišljanja često donosi artritis. Osećaj krivice traži kaznu, a kazna donosi bol. (Kada mi dođe pacijent sa bolovima, znam da on u sebi oseća snažnu grižu savesti.) Strah i psihičke napetosti mogu stvoriti i ćelavost, čireve i “bolne” noge.
Uverila sam se da osoba koja se oslobodi ogorčenosti i zaboravi kako su je drugi povredili, može sebe izlečiti čak i od raka. Možda će vam ovo zvučati previše pojednostavljeno ali je sam u praksi imala više takvih iskustava, a i sama sam doživela nešto slično.

Možemo promeniti svoj stav prema prošlosti
Prošlost je prošlost, i nju treba zaboraviti. Mi je više ne možemo promeniti. Ali možemo promeniti svoje shvatanje onoga što nam se dogodilo u prošlosti. Kako je ludo kažnjavati sebe u ovom trenutku zbog toga što nas je netko davno povredio! Često ljudima koji su prepuni ogorčenja kažem: “Molim vas, počnite se oslobadjati tog ogorčenja sada, dok je to još relativno lako. Nemojte čekati da dođe do situacije kada je za to neophodan hirurški zahvat ili kada ste na samrtnoj postelji. Tada ćete biti u panici i zaboravljanje prošlosti bitće puno teže. Kada smo u panici, vrlo je teško usmeriti svoj um na izlaz iz krize. Prvo se moramo osloboditi strahova. Ako izaberemo ulogu bespomoćne žrtve i ako se uverimo da je sve beznadežno Svemir će nas podržati u tom uverenju i tada ćemo ići samo nizbrdo. Od životne je važnosti osloboditi se tih suludih, prevazidjenih, negativnih ideja i verovanja koja nas ne podržavaju i koja nas vuku ka dnu. Čak i naša koncepcija Boga mora biti takva da radi za nas, a ne protiv nas.

Da bi smo se oslobodili prošlosti, moramo biti spremni oprostiti
Treba izabrati da se oslobodimo prošlosti i da oprostimo svakome, pa i sebi, ako želimo promeniti svoj život nabolje. Možda i ne znamo kako se prašta, možda i ne želimo oprostiti, ali čim smo spremni oprostiti započinje proces isceljenja. Naše iscjeljenje zavisi od imperativa da se oslobodimo prošlosti i da oprostimo svima. “Opraštam ti što nisi bio onakav kakav sam ja želela da budeš. Oslobađam te krivice i opraštam ti.” Takve izjave NAS oslobađaju.
Sve bolesti dolaze od nemogućnosti da se oprosti.Kada god smo bolesni potražimo u sebi kome treba oprostiti. “Sve bolesti dolaze od nemogućnosti da se oprosti” i “Kada god smo bolesni, potrebno je da razmislimo kome treba da oprostimo.” Želim da dodam da treba oprostiti upravo onoj osobi za koju vam se čini da joj je najteže oprostiti. Oprostiti znači dići ruke i pustiti.

Nema potrebe za raspravama. Treba, jednostavno, pustiti da cela stvar ode. Mi ne treba čak ni da znamo kako da oprostimo. Sve što je neophodno jeste želja da zaboravimo. O svemu ostalom pobrinuće se svemir.
Mi dobro razumemo svoj sopstveni bol. Većini je teško da shvate da i oni drugi, kojima treba da oprostimo takođe imaju svoje vlastite patnje. Treba prihvatiti da su učinili najbolje što su mogli u okviru svog tadašnjeg znanja, razumevanja i osećanja. Kada mi ljudi dodju sa problemom, za mene nije važno kakvim – lošim zdravljem, besparicom, neostvarenim ljubavima ili promašajima na poslu – ja ih učim samo jednome: da vole sami sebe.

Ustanovila sam da, ako stvarno volimo sebe i ako sebe prihvatamo baš tu gde se nalazimo danas, sve nam polazi od ruke. Na svakom koraku dogadjaju nam se mala čuda. Naše se zdravlje poboljšava, zaradjujemo više novca, imamo više sreće u ljubavi i izražavamo sebe na kreativniji način. Sve nam se to događa bez mnogo napora. Ljubav prema sebi i prihvatanje sebe, kreiranje osećanja sigurnosti, poverenja i zasluge privući će nam više sreće – iskrenije ljubavi, novi posao, novo i bolje mesto za življenje, čak će normalizovati telesnu težinu.

Ljudi koji vole sebe i svoja tela nikada ne zloupotrebljavaju sebe ili druge. Samopoštovanje i sigurnost preduslovi su za pozitivne promene i uspeh u budućnosti. Da bismo voleli sebe, pre svega nikada ne smemo sebe kritikovati. Kritikovanje nas drži u životnoj šemi koju se upravo želimo osloboditi. Razumevanje koje imamo prema sebi pomera nas napred. Razmislite: kritikovali ste sebe godinama i dokle ste stigli? Pokušajte suprotno: podržavajte sebe i posmatrajte šta će se dogoditi.

Inspirativan dokumentarac o moći čovekove volje i potencijalu koji svako do nas poseduje kada ukloni programe i oblikovanja stečena tokom života…