Tags

, , ,


Ivana Boric
Autor: Ivana Boric

Stres je normalna pojava i sastavni deo života. Gotovo svakodnevno čujemo da ljudi govore da su pod stresom. Žale se na stres na poslu, školi, kod kuće, na šalterima, u prodavnici, banci, u saobraćajnim gužvama, a u isto se vreme osećaju nemoćnim da bilo šta preduzmu. Bitno je istaći da je stres nešto što je u nama.   

Stres možemo definisati kao subjektivno reagovanje osobe na spoljašnje događaje, odnosno promene koje se odigravaju u okolini. Svako doživlja stres u skladu sa svojim iskustvom i sopstvenom procenom situacije u kojoj se nalazi.

By: bark

By: bark

Akutni stres brzo prolazi i ne ostavlja posledice. Opasno je kada stres postane hroničan i deluje na naše telo, a da mi to ne osećamo, sve dok naše zdravlje nije ozbiljno narušeno. 

Akutni, ili pozitivan stres je kratkotrajan i uglvanom je izazvan nekim prijatnim situacijama – venčanje, rođenje deteta, preseljenje u novi stan…

Kao posledice hroničnog stresa (konflikti na poslu i/ili u porodici, bolest bližnjih, rastanci/razvodi, nedostatak novca, smrt bliskih ljudi…). mogu se javiti bolesti srca i krvnih sudova, moždani udar, hipertenzija, nepravilnosti u delovanju imunog sistema, depresija, apatija, poremećen san.

Jako je važno da shvatimo suštinu stresa, budemo svesni koji su njegovi izvori, procenimo sopstvenu snagu, spremnost i mogućnosti da nešto preduzmemo u smislu suočavanja i prevazilaženja njegovih nezdravih posledica. Kad se uspešno i na pravi način, izborimo sa poteškoćama, velika je verovatnoća da ćemo iz te borbe izaći jači, iskusniji, mudriji.

Izvori stresa mogu biti sve ono u nama ili našoj okolini na šta reagujemo stresom. Zato možemo da ih podelimo u dve grupe.

1. U unutrašnje izvore spadaju oni koji zavise od same osobe. 

  •           Pod većim rizikom su ambiciozni ljudi koji sebi postavljaju vrlo visoke ciljeve i imaju nerealna očekivanja i od sebe, svog rada, okoline. Rizik je najveći kod onih koji su skloni perfekcionizmu, ali i onih koji su skloni povlađivanju autoritetu, pa ne umeju da postave svoje granice.
  •          Stres se javlja kod osobe koja ne ume da postavi prioritete, kada je sve podjednako važno, pa se vreme neracionalno troši na nebitne stvari. Takođe i kada ne ume da se napravi balans između različitih oblasti života. Na primer, posao postane jedini smisao života, a istovremeno se osećate umorno, iscrpljeno, nezadovoljno, i neuspešno.
  •          Problem postaje veći ukoliko je osoba sklona da sve sama završava, da ne deli posao sa saradnicima, kada u nikoga nema poverenja, i tako stiče utisak da sve mora sama i da je kompletna odgovornost njena.

 

2.  Izvori stresa, koji spadaju u grupu spoljašnjih (iz okoline), mogu biti nepovoljna društvena, materijalna i socijalna situacija.

  •           Nepostojanje adekvatnih uslova za život i rad; verovatnoća da čovek doživi stres veća ukoliko boravi ili radi u skučenoj, nedovoljno osvetljenoj prostoriji, ili nema svoj kutak u kojem su ispunjeni uslovi privatnosti. Neadekvatan radni prostor u kombinaciji sa ljudskim faktorom ( nezadovoljne i nemotivisane kolege) često izaziva nervozu, a samim tim dovodi do svakodnevnog osećaja stresa.
  •           Na radnom mestu je jako bitno da svaka osoba zna koji je njen zadatak i obaveze, odnosno šta poslodavac očekuje, ali postoje situacije kada se dogovoreno ne poštuje. Kao prioriteti se ističu profit firme, efikasnost, sposobnost da se reaguje u trenutku, što stvara dodatni pritisak,.
  •          I naravno moramo istaći da su međuljudski odnosi jako bitni. Nije svejedno da li su prisutni stalni konflikti, sumnjičavost, podcenjivanje i rivalitet, da li neko trpi ignorisanje ili vlada atmosfera podrške, poverenja i osećaj pripadnosti i međusobnog pomaganja.
By: Juliana  Coutinho

By: Juliana Coutinho

 Ipak, treba istaći da svaki od ovih faktora ne mora nužno da prouzrokuje pojavu stresa. Međutim, što je njihov broj veći i što izloženost njima duže traje to je veća verovatnoća za njegovu pojavu.

 Poslednjih godina primećen je trend vođenja nezdravog načina života, koji podrazumeva zanemarivanje porodičnog aspekta, kao i društvenih i sitnih ličnih potreba. Uočljiv je trend porasta vremena koje zaposleni provode na svom radnom mestu, a svakodnevni stres postaje sve češći problem kod većine profesija.

Vođenje zdravog načina života umanjuje mogućnost organizma da reaguje preterano na svakodnevne životne situacije. Opšte zdravlje koje se postiže redovnim vežbanjem,  zdravom ishranom, izbegavanjem alkohola, kofeina i cigareta podiže nivo otpornosti organizma na negativne spoljašnje uticaje. Telesno vežbanje se pokazuje kao izuzetno važna aktivnost koja se primenjuje zajedno sa psihoterapijskim tehnikama za upravljanje stresom. Uglavnom se za redukciju stresne napetosti preporučuje bavljenje jogom ili tai čiom, jer tehnike koje se koriste u ovim disciplinama kao što su tehnike disanja i mišićnje relaksacije najbolje doprinose trenutnom oslobađanju tenzije iz organizma. Ali naravno, svako će izabrati onu aktivnost koja mu najviše odgovara, kako bi imali motivaciju da istrajete u treningu.

By: Sherman Geronimo-Tan

By: Sherman Geronimo-Tan

U terapiji postoji više načina da naučite da se izborite sa stresom.

Ali najpre treba ustanoviti uzrok stresa i koje su to situacije koje vas uznemiravaju i čine napetima.

Preporučuje vođenje dnevnika, u kome se navode svi faktori koji su izazvali osećanja napetosti, besa ili anksioznosti, ili na koje reagujete bolom u želudcu, glavoboljom ili nekom drugom negativnom fiziološkom promenom. Pored događaja koji deluju negativno, preporučuje se i beleženje događaja koji su uticali pozitivno. Nakon mesec dana se izdvajaju događaji koji su najviše negativno uticali na osobu i sledi niz pitanja vezanih za te događaje da bismo dobili kompletnu sliku i bili sigurni u uzrok stresa.

Kao uspešna se pokazala tehnika koja uključuje pokušaj da se pažnja sa aktivnosti koje stvaraju stress, prebaci na aktivnosti koje smanjuju stres. Naravno, ne možemo odmah stres ukloniti, ali postoji mnogo načina za ublaćavanje njegovog dejstva. Pronađite one aktivnosti koje će vas relaksirati i smanjiti napetost koju osećate. Odlazak u šetnju, bavljenje kućnim ljubimcem, slušanje muzike, meditacija… Ali bitno je da se odvoji određeno vreme za obavljanje te aktivnosti, makar i pola sata dnevno kada ćete biti potpuno posvećeni, i kada ćete se pre svega mentalno posvetiti toj aktivnosti.

Važno je razgovarati o svojim osećanjima. Nagomilavanje negativnih osećanja može dovesti do ozbiljnih poremećaja, kao što su depresija, neuroza, anksioznost. Umesto da držite ta osećanja u sebi, ili da se ,,iskaljujete“ na drugim ljudima, bolje je da o svojim negativnim osećanjima razgovarate sa osobama kojima verujete i koje su spremne da vas saslušaju. Tada je najbolje da kontaktirate svog life coach-a, koji će vam pomoći da svoj život uzmete u svoje ruke. Čovek je kreator svoga života, a life coach ga podseća na to da je sposoban da upravlja svojom realnošću, da je odgovoran za sve što mu se dešava pa da samim tim može i svesno da utiče na promene koje želi da postigne.

Stvaranje pozitivnih očekivanja – preispitajte negativne predstave  koje obično stvarate u vezi sa nekom situacijom i naučite da se fokusirate na pozitivne ishode. Ovde je važno da negativna očekivanja zamenimo pozitivnim i da se potrudimo onoliko koliko je do nas da pozitivni ishod učinimo što više verovatnim. Održavanje smisla za humor u stresnim situacijama je najbolji mogući način smanjenja napetosti. Smeh ne samo da oslobađa pritiska i pospešuje pozitivne emocije, već ima i trenutni fiziološki uticaj na smanjenje nivoa hormona koji prate stresnu reakciju.

Za početak da shvatite uzrok koji izaziva stress i ispitajte mogućnosti da ga otklonite. Istovremeno stručnjaci savetuju da optimizujete svoj raspored dana i da koristite pomoć i podršku porodice i prijatelja. Važno je I baviti se sobom – odmarati se, raditi fizičke vežbe, baviti se meditacijom. Zdrav i zreo čovek je, po definiciji Svetske zdravstvene organizacije, biće koje radi, voli i igra se. Zato budete uporni u brobi protiv stresa i da ne očekujete da se situacija preko noći promeni. Budite realni, eliminišite sve aktivnosti koje nisu apsolutno potrebne, ne preuzimajte na sebe više odgovornosti nego što možete da ispunite.

Ljudi koji nauče da se nose sa stresom i da ga ublaže vode srećniji i zdraviji život. Da biste i vi to uradili pokušajte da budete pozitivni. Prihvatite da postoje situacije i događaji koje ne možete da promenite ili kontrolišete. Budite puni samopouzdanja, a ne besa. Budite sigurni u sebe, u svoje mišljenje i svoja uverenja.