JAPANSKE GEJŠE
    Biti Gejša u Japanu nekada je značilo biti umetnica, poznavati tradicionalni ples i muziku i nastupati po pozivu u najekskluzivnijim restoranima za imućne posetioce, mada ovo nije podrazumevalo automatski pristanak Gejše na ljubav. Sredinom pedesetih godina u Japanu je bilo oko 40.000 gejši, a danas ih je samo 1.000. Razlog za ovo je smanjeno interesovanje za tradicionalnu umetnost, koju, među mladima, uveliko zamenjuju karaoke i ostali vidovi zabave.
    Četvrti, u kojima su živele gejše nalaze se u drevnoj prestonici Kjoto, zatim u Tokiu, gde je danas ostalo oko 300 gejši, kao i u primorskom mestu Atami, gde se ovim zanatom danas bavi njih oko 230.
    Pojava gejši vezuje se za sredinu Edo perioda (1603 – 1867), kada su gejše zabavljale muškarce u tokijskoj četvrti crvenih fenjera Jošivari. Mada je u to vreme prostitucija bila legalna, profesija gejši se razlikovala od njastarijeg zanata, jersu gejše mogle da odbiju poziv na ljubav. One su bile umetnice koje su mogle imati mecene po svom izboru, kojima su mogle biti ljubavnice, a kadkad i žene, jer su oni plaćali troškove njihovog obrazovanja i skupu opremu, koju je činila ne mala suma za niz svilenih kimona koji su ručno tkani.
    Među gejšama je do 1930. godine bilo i muškaraca. Sada ih je četvorica, a njihova uloga je u pričanju viceva uz zvuke šamisena u pauzama ženskih nastupa.Danas tek nekoliko gejši, pleše i peva na preskupim svečanim večerama u elitnim restoranima za 80.000 jena (730 dolara) po osobi, ali je prava klijentela koju čine vrhunski biznismeni i političari sve ređa, naročito posle ekonomske krize devedesetih godina.

   U tokijskoj četvrti Mukođima, restoran ‘Sakurađaja’ nudi grupama od po 30 turista večeru uz performans šest gejši za cenu od oko 10.000 jena, oko 5.000 dinara po osobi.    Gejše su obično bile šegrti u poslu od svoje 13. godine, a danas rade od 18, osim u Kjotu gde počinju sa  15 godina, da bi posle višegodišnje obuke mogle da se bave zanatom koji iziskuje strog prethodni trening, kako u ponašanju, tako i u sviranju klasičnih instrumenata šamisena, flaute i bubnjeva, plesa, pevanja i umetnosti služenja čaja.

=-=-=-=-=
Powered by Blogilo