OBJEKTI U ORBITI
     Oko Zemlje trenutno kruži više hiljada objekata izrađenih čovekovom rukom.

Da bi se ti objekti držali u orbiti moraju se tačno uravnotežiti dve suprotne sile: gravitacija, koja neprekidno vuče predmete nadole, i inercija – težnja svakog tela koje se kreće da nastavi kretanje po pravoj liniji.
    Za nas obične smrtnike vezane za Zemlju, gravitacija je daleko najjača sila. Samo astronauti imaju mogućnost da se kreću tako brzo da se sila njihove inercije izjednači sa silom gravitacije. Pri brzini koja od 7.2 kilometra u sekundi (prva kosmička brzina) rakete, komunikacioni (i naravno špijunski) sateliti i astronauti dostižu ‘tačku bez povratka’. Dok moment  vasionskog broda teži da brod zadrži u pravolinijskom kretanju od Zemlje, gravitacija nastoji da ga vrati. Inercija je sada, međutim, tako jaka da je gravitacija ne može da nadvlada. Dve sile se jednostavno izjednačuju, iz čega rezultuje kretanje u orbiti.
    Bez dodatnog podstreka, koje može dobiti od svojih motora, vasionski brod se ne može još više udaljiti od Zemlje, ali ni Zemljina gravitacija ga ne može privući bliže. Brod ‘pada’ u orbiti, u tom smislu da ga dve sile u ravnoteži beskonačno usmeravaju oko Zemlje. Na visini od 320 kilometara, na primer, pad usled gravitacije iznosi 1.9 metara na svakih 16 kilometara. Kada satelit pada, Zemljina površina se stalno savijanjem udaljava, čime se orbita održava konstantnom. Viši sateliti, pod slabijim uticajem gravitacije, padaju manje, pa i kruže laganije.
    Sateliti će kružiti večno ukoliko ne naiđu na prepreku koja će ih usporiti. Na visini do 160 kilometara, na primer, usled trenja u gornjim slojevima atmosfere, njihovo kruženje na toj visini trajalo bi samo nekoliko nedelja.

=-=-=-=-=
Powered by Blogilo