Како постати главни баџа у глобалном селу
(Фото: 6yka.com)

Како постати главни баџа у глобалном селу

Поданост као норма

У последње време све чешће и све жешће се диже глас у корист тоталне поданости људског рода мондјалистичким нормама кукавичлука. Више књига и много новинарских чланака је посвећено величању wорлд-јајараства. Кукавичлук, доноси курвиним синовима многе конкретне предности, јер је за кратко време мондијализма постао ново витештво и главна врлина модерног друштва.

Нејаки на власти или бар у њеној ближој околини, заштићени су ко бели медведи, нови законик је на њиховој страни и свака побуна је немогућа. За обичан шамар; тарифа је два месеца робије, за шамарчину песницом и до годину дана тамбуре, плус велика глоба, а понекад приде и вирус сиде у затворској ћелији.

Недавно сам од једног познаника добио меил поруку. Шаље ми целу страницу података о неким мафиозима из његове фирме, и мутним радњама у спрези са политичарима, уз одобрење да целу аферу објавим, ал’ само њега да не помињем.

-Ни иницијале, молим те, каже. Боји се освете. Могу да га убију. Има фамилију. И пошто ни мени није баш нешто много стало да ме рокну, а имам и нешто мало фамилије, ја избришем тај опасан допис за храбре и почнем да размишљам о једном лакшем тексту који би величао наш свеопшти и спасоносни људски кукавичлук. Једну причу о ординарним јајарама у стилу „прпа, бато“, химну за цикетане, неку оду за све људе пизде овог света. Како би то рекао Добрица, ово је време кукавичлука.

Зашто би човек био храбра будала кад је интелигентни кукавичлук много лакши за свакодневну употребу и скоро свима доступан. Јер, има неких новинара и уредника који пишу ко да су аждаје а не људи. Као да имају седам глава, а не само једну и то тврду ко да је од бетона. Паметан човек не би требо да се качи, тврде интелектуалци који и Таблоид читају у закључаној соби, кад сви полежу, и спуштених ролетни, да их неко не види.

Али страх од истине – тачније речено, страх за свој голи живот, за своју каријеру, за неке бедне споредне интересе – није само наша народна традиција. То је универзални квалитет модерног човека, поготово на Западу. Да, баш тако, кукавичлук је позитивна енергија и најлакши пут до успеха. Можда и једини лек против кризе. Забијеш главу у јастук и нема кризе. Езоп је још у своје време кроз њушке и кљунове животиња рекао шта мисли о људима.

У басни о лисици и гаврану наравоученије поручује да ласкавац живи на рачун онога ко слуша његове будалаштине. То је у басни, док је у животу обрнуто.

Увлакачима су многи путеви отворени. У свету од седам милијарди јединки, све је теже наћи пут до индивидуалне среће. Можда због тога ово модерно друштво све више тежи ка јахање на леђима прагматичног кукавичлука. Бекством испред проблема и сакривањем иза политички подобне истине сређују се финансијски, фамилијарни или пословни проблеми.

Повијање леђа, тапкање по рамену, климање главом која се смешка – то су технике преживљавања у тоталној симбиози са новоствореним глобалним селом. Ову науку би требало уврстити у школски програм за основце. Да деца науче да гланцају ципелице на асфалту и да избегавају да се друже са контрашима и битангама који тврде да нас телевизија намерно лаже. Цртаћи су истинити документарци. Ево питајте децу.

Мондијалистичка фарса

За одрасле је програм исти, уз допуну да један цењени грађанин који жели да буде виђен у сваком друштву мора папагајски да понавља како је одувек био за толеранцију, љубав и братство међу свим расама и религијама света. У Француској је то најзакон и ко се о њега огреши завршио је каријеру. Страх од странаца а поготово од исламиста је овде досегао невиђене размере. Само нико о томе не сме објективно да расправља већ само заобилазним путем мора да ублажава ситуацију и говори уопштено. Да три пута нагласи да је велика већина муслимана сасвим уклопљена у друштво и безазлена. Скривање истине, куповање цивилног мира су на целом западу достигли степен примењене уметности. Мада у Француској то и није новост. У својој књизи од пре седамдесет година; Путовање накрај ноћи.

Цéлине тврди да је велики ратни херој, у ствари, велика будала. За њега, као и за многе мозгароше Запада, храбри су на нивоа једног пса, увежбаног да убијају. Једини који су стварно храбри да одоле таквом лудилу клања зубима су кукавице, плашљивци и остали паничари. Добра искрена прпа је чиста проницљивост која отвара пут хуманости, тврди Целин.

Једино плашљив човек остаје хумано биће, како је то већ више пута описао и сам Волтер. Такву западњачку врлину социолози називају Разблажена одговорност. Психолози имају своју теорију по којој је плашљивост врста опрезности, линија мањег отпора, за јефтиније провлачење кроз живот. Тако се поданичко понашање утврдило кроз векове и постало мудрост. Целин се углавном ослања на искуства из Првог светског рата, где је преко десет милиона храбрих остало на стратиштима.

Многи су му били блиски, пријатељи и родбина. С обзиром на то да се у Европи већ увелико припрема комеморација поводом прве стогодишњице од Сарајевског атентата, и имајући у виду сву храброст политички погодних историчара и устоличених политичара, може се ускоро очекивати додатано пљување по Србима и оптужба за злочин који је починио српски атентатор Гаврило и његов клуб терориста Млада Босна. Да нам велики брат суди за Велики рат.

Снага слабијих

У приручнику за подлост и страшљивост лепо стоји да кукавичлук није оружје слабих особа, већ да је, напротив, то одлика јаких карактера, јединих који могу да се диче да су слободни људи. Цвикатор је увек поштеђен животних недаћа. Оптужити невиног, цинкарити комшију, издати пријатеља, за кукавицу су све то гаранције да изађе као победник из сваке незгодне ситуације, да заради добру лову или остане на слободи. Подлост и кукавичлук су веома лаки, па свако може да их упражњава без икаквог ризика.

Сваком доступни и невероватно ефикасни. Отворите широм очи, погледајте око себе. Зар не видите да су неспособни и нестручни људи готово свуда на власти, по медијама или администрацији. Зар у вашим фирмама раде само паметни и способни, или има и подлих, лењих и неспособних који су угуран одозго. Не чини ли вам се да су дипломатија и лепо понашање само врста усавршене хипокризије. Има ли на свету још неки монголоид да верује да поштењем и знањем или храброшћу може да се убоде добро радно место или да се напредује у хијерархији.

Онај ко ограничава свој кукавичлук тај ограничава своје амбиције. Инстинкт преживљавања гарантује опстанак врсте свим дебелокошцима. За храбре и поштене остају споменици по парковима, табле са именима…

За кукавице као и за политичаре не треба ни диплома ни велика мудрост: уметност лагања, дисимулације, превртљивости, уз велику урођену склоност ка издајама су довољни. Последице уједињеног европског кукавичлука су све већа инвазија светске сиротиње и права замена становништва. Физичка слабост постаје снага која је јаче од застареле логике витешке храбрости и древне мушкости. Геј параде су типичан пример да мањина ефечираних слабића пркоси већинској популацији.

Закон о женидби педера је инспирисан философијом снаге слабијег, тврде они који су од почетка били против форсиране толерантности на уштрб древног и конзервативног морала.

Тек када се ово схвати, или прихвати као могуће, наслућује се разлог због кога се цео запад без борбе предао освајачким хордама беде које свакодневно прескачу високе зидове шпанске границе или баркама упадају у Европу преко италијанских и грчких острва. Инвазија с југа је за север проблем без решења и врста рата на један другу начин. Због тога се, бар у Француској, ова тема наметнула као главна у кампањи за европске и локалне изборе, који су тако већ почели иако се званично одржавају тек у мају 2014. године.

Прање мозга до шупљоглавости

Под заставом толерантности свака слабост постаје понос. Толерантност је травестит кукавичлука и ако се кити социјалним квалитетима. Медији су ту да потврде замену тезе. Тако више ништа не може да шокира блазирану публику. Преваспитали су нас. Роботизирали. Уценили.

Заплашили. Шармирали. Скоро да нико и не покушава да бар својим гласањем измени ситуацију. А могли би и то безболно. Разочарани падају у депресију. Француска је посебно погођена па је тако постала прва земља у свету по алхохолизму и прва у Европи по потрошњи дроге.
Шампион је не само у кошарци већ и по броју самоубистава, са преко 12.000 смртних случајева годишње и око 150.000 неуспелих покушаја.

Народ који је подигао Велику буржоаску револуцију више није у стању да се буни против мондијалистичке напасти или локалног аге за пореске зулуме кога је управо гласањем поставио на меке душеке. Ћуте и трпе демократски харач.

Није далеко време када ће бити строго осуђене и све некадашње вредности: поштење, истина, храброст, верност, побожност или милосрђе. Уствари то време је већ наше доба а тај простор наша околина. Живети на туђ рачун, као паразит, је постао аутентични социјални модел. Ласкање је скровиште од ривалства или непријатељства.

Кукавичлук и подлост су пасош и виза за успех и лак живот, док је свака критика отров за срећу. Бројни су докази ове теорије и сваки дан стижу нови. Ниски ударци испод појаса постају култне вредности.

Као мали пси који лају из страха и на велике керове, тако су и ситне јајаре у стању да потегну ратове, јер знају да их храбри штите а тиме медијски пуноглавци без рамена, политички фићфирићи или дебеле наказе лече своје комплексе. Врло често тај горњи слој друштва више воли туђине, себи равне преваранте по белом свету него себи одане у сопственој држави. Издаја је врх тријумфалног кукавичлука, али оних који немо трпе зулум.

Миле Урошевић / Таблоид