Šta mi je donelo blogovanje i vodjenje bloga

Na pitanje ima li koristi od bloga i blogovanja i šta mi je donelo blogovanje odgovor je višeznačan

 

Šta mi je donelo blogovanje – da li ima koristi od bloga i blogovanja Magarac u čamcuKada sam se uputio u blogovanje i vodjenje bloga nisam o tome znao ništa posebno i mislio sam da tu i nema šta mnogo da se zna, otvoriš blog na webu, pišeš o onome što te zanima ili što pratiš, neko to prati i javlja se i tako to ide, sa više ili manje uspeha. Kako sam se prevario. Zapravo, to i jeste najednostavniji koncept koji funkcioniše za blog koji je malo vidljiv i malo čitan, ali kada postanete malo veći, kada postoji stalna i privremena publika, stvari se menjaju. Dramatično se menjaju stvari. Ipak, o tom potom, tema ovog eseja je Šta mi je donelo blogovanje i sam blog.

Blogovanje mi je donelo nekoliko dobrih stvari. Krenimo po redu.

 

1. Upoznao sam dublje svoje prijatelje i ljude generalno

Forumi, blogovi, facebook i twitter ljudima daju hrabrost da se predstave stvarnijim nego što jesu u realnosti. Ljudi su na webu hrabriji nego u životu da se izraze, verovatno jer ne vide ispred sebe očiglednu opasnost, nego im se čini da su vojskovodje. To je neverovatno kako mediji podstiču ljude da se razobliče pred ljudima, da pokažu svoje pravo lice, svoje namere, shvatanja, ideje, koje i ne možete lako uočiti u svakodnevnom druženju.

Posebno kada nekoga pratite kroz duže vreme pa vidite šta voli a šta ne voli, čemu i kome se divi, šta je za njega vrednost a šta nije, kakav mu je rečnik, kakve slike ga inspirišu ili protiv čega je. Nakon nekog vremena dosta toga vam postane jasno o osobi koju posmatrate. Kao da ste profiler u policiji, onaj koji postavlja psihološki profil osumnjičenog, tako i vi blogujući ili prateći fejs uz malo pronicljivosti ubrzo shvatite ko su vam prijatelji, poznanici ili virtuelni prijatelji došljaci. Naravno, u svemu tome i vi se otvarate prema njima i oni su u stanju i da vas bolje sagledaju i očitaju tačnije.

Kao poseban benefit blogovanja, upoznao sam se i sa nekim zanimljivim i vrednim ljudima, upoznavanje do kojeg ne bi nikada bilo da nas blog nije spojio. Svakako bilo je tu i nekih osoba koje nikako ne bi želeli da imate ni na webu a ni u životu blizu sebe.  

 

2. Shvatio sam gde živim i kakav smo mi narod

Internet publika se donekle razlikuje od celokupnog stanovništva, tim pre što na webu nema sve one mase ljudi koji ne koriste računar i net. Ipak, kao zemlja u malom, na webu ste u stanju da sagledate opšti duh svog naroda, ideje i sile koje ga pokreću. To je vrlo otrežnjujuće saznanje koje se godinama stiče, i koje mi je u sociološkom i životnom smislu dragoceno. Posebno kada shvatite da društvo nema kapacitet za neke stvari ili pak ima za neke druge.

Posebno mi je bitno bilo saznanje koje sam stekao o višem sloju društva, intelektualnom, političkom, kulturnom, stručnom, jer se na webu čisto i jasno vidi šta i kako oni misle. A ono što ljudi misle i vole, to i rade, a kako rade, takva će nam i sudbina biti.

Sa te strane blogovanje mi je donelo pomirenost sa sudbinom narodnom, jer ti postane jasno kuda plovi ovaj brod. I moram priznati, zajedno sa blogom i blogovanjem, pouke svetih pravoslavnih staraca koje smo na Bašti Balkana emitovali u kategoriji Duhovnost, samo malo pa malo iskoče te mudre pouke i uporede ti stvarnost sa njihovim večitim poukama istine, i to ti duhovno saznanje da neki unutrašnji mir i svesnost o ograničenosti i konačnosti. Verujem da nije bilo intezivnog iskustva sa blogom, da ni te pročišćujuće misli i jasnije slike sveta ne bi ni bilo.

 

3. Naučio sam puno toga korisnog, skrivenog i pametnog na blogu

Na internetu vladaju pravila kao i u običnom životu, vlada zagadjenje smećem i stalni napor da se ono očisti. Kao što su mediji koji nam u proseku serviraju varljivo smeće upakovano u senzaciju ili naše utopijske želje, kao što je masovna industrija hrane koja nam servira ukusno i varljivo smeće, tako i na internetu vlada smeće od informacija, dezionformacija i umišljanja. Web publika je tabloidna i stalno traži tabloidne informacije koje pobudjuju radoznalost, senzaciju i niske strasti. Web publika ne ceni i ne traži kvalitet, znanje i istinu, već laku i ušećerenu zabavu ili strasnu svadju. Kako dole na zemlji medju ljudima, tako i gore na webu medju publikom.  

Ipak, i pored svega toga, na webu i na blogovima se pojavljuju sjajne i dobre informacije, koje su negde ostale skrivene od vaših radara. Zahvaljući angažovanim blogerima i autorima, kako na našem sajtu tako i na drugim mestima, dodjete i do jako kvalitetne informacije koja vam skrati proces potrage ili vas jednostavno podigne na viši obrazovni, stručni ili duhovni nivo. To je fantastična stvar i na tome sam zahvalan blogu, blogovanju i svim korisnim blogerima.

 

4. Shvatio sam kroz blog i blogovanje kako web industrija funkcioniše

Blogujući i održavajući blog vremenom usled problema i potreba shvatite kako web industrija funkcioniše. Možda vam to u životu nije ni trebalo, ali nije ni beskorisno, tim pre ako želite da se bavite poslovima na webu. Činjenica koja vam nakon nekog vremena naivnosti iskrsne je da je web industrija bazirana na dvema ključnim stvarima koje vi nemate u startu: novac i znanje. I preko 90% interneta koji okreće novac i koji dominira tršištem, bazira se na tim premisama. Priče o idejama i kreativnosti koja će vas probiti na internet tržištu, jer je ono slobodno i jeftino, zaboravite u startu. Mali je broj njih koji na takvim postulatima uspevaju na internetu. Većina uspeva kroz ulaganje velikih sredstava i puno rada, uz veliko znanje. Ako imate novac, dobićete i znanje, kupićete ga. Ali ako nemate ništa od toga, nego mislite da ste pametni i kreativni, brzo ćete se razočarati.

U početku sam kao i svaki naivni bloger početnik verovao da je web prijateljska platforma za ljude dobrih namera i velikih ideja a bez sredstava. Na žalost nije. Web je jedna vrlo kapitalistički organizovana industrija u kojoj ako hoćete da napredujete morate mnogo i uporno da radite i stičete znanje, ili da imate dovoljno sredstava da sve to što vam treba kupite. Sada na primer znam, da je nekoliko krvavih godina rada na blogu i njegovoj promociji i povećanju posećenosti moguće skratiti na par mesecu uz dovoljno novca i znanja koga treba i kako da uposliš. Ali i to je web znanje do koga se dodje ulaganjem sebe i koje se ljubomorno čuva. To je još jedna stvar koja vam niko neće otkriti, iako vam se čini da su na webu svi dobronamerni i da dele informacije, da ljudi besplatno pomažu. Ipak, one prave i suštinske informacije koje čine srž uspešnog posla se strogo čuvaju. To sam osetio na svojoj koži, pokušavajući da unapredim neka znanja o webu, blogu i blogovanju. Sve kao negde nešto piše, ljudi ostavljaju komentare zahvalnosti, šeruju i lajkuju korisne informacija, koje i jesu korisne, ali nisu kompletne. Imao sam par puta sreću da upoznam ljude koji su zaista čarobnjaci weba ili tehno šamani, i bilo je dovoljno samo par njihovih sugestija da mi znanje od webu podignu na potpuno novi nivo. Na žalost, nigde ne postoji knjiga koja će vam otkriti sve bitne tajne web posla, sve je dato na kašičicu, jer onaj koji ima znanje, on ga naplaćuje.

Ko mi ne veruje, neka sam proba.

 

5. Blogovanje je dobra zabava a sam blog je sve u jednom – enciklopedija, leksikon i dnevnik

Dobro, možda nije svakom blogovanje dobra zabava ali meni jeste. Ima u celoj toj zabavi i komunikaciji sa svetom i sobom i teških trenutaka, muke, ljutnje i gneva, ima razočarenja, ali kada sve saberemo i oduzmemo, zabavno je. Blogovanje je zabavno. Možda ja kao bloger i nisam zabavan ali meni blogovanje jeste zabavno.

Uz to, sve što kroz život smatram negde bitnim, skupljam na blogu. To mi dodje kao neka vrsta dnevnika ali i priručne enciklopedije. Sve više primećujem da kada me neko pita o nečemu a ja mu odgovaram da o tome ima nešto na Bašti Balkana pisano. To je stvar koja me čini stvarno zadovoljnim.

Na ovom mestu se postavlja pitanje o blogu kao mestu zabave ili mestu ostvarivanja zarade, uticaja. Jer, ako krenete da pišete o onome što narod hoće i publika ceni, vrlo brzo ćete biti sve manje zabavni sebi a sve više orijentisani da funkcionišete kao tabloid ili politički korektan medij. Jednom me je jedan naš lucidni autor koji piše kod nas, upitao za jedan tekst da li je uputno da ga objavimo, jer možda nije „u duhu očekivanja publike, nije dovoljno interesantan za široke narodne mase“.

Utešio sam ga da se ne brine, to što tekst neće biti čitan nije bitno, svako od nas blogera ima svoju misiju, samom sebi datu. Mi smo objavili na stotine za većinu publike neinteresantne i žargonom rečeno politički nekorektne tekstove, da smo prestali da se brinemo da li će se prosečnoj publici svideti ili ne. Hvala Bogu, pa iako smo možda nekome dosadni i nezanimljivi, Bašta Balkana je medju najčitanijim blogovima u celom regionu bivše Jugoslavije. Kako smo to postigli ako ne drugačijim mišljenjem od većine sličnih sajtova koji samo vrte iste informacije i šeruju senzacije do senzacije praznog života. Mi blogujemo nas radi i našeg samousavršavanja, a ne radi podilaženja publici ili zbog zarade. Nema zarade od bloga, to ne postoji na ovim prostorima, to postoji samo u Americi i par velikih razvijenih zemalja da se od blogovanje može živeti. Retki usamljeni primeri u našem regionu samo potvrdjuju tu tezu.

Zato i poruka samima sebi i drugima je da Ko nas voli voli, ko ne nek nas zaobilazi, web je velik i širok za sve, mi ionako od toga imamo samo dobru zabavu i ispunjavanje sopstvene misije.

I na kraju pitanje koje svaki bloger postavlja sebi je: Da li sam promenio svet?

Ne, nisam promenio svet ali sam možda nekome pomogao. I promenio sam sebe. A kako kaže jedna izreka Svetog Serafima Sarovskog koju sam baš naučio preko ovog bloga i koja je tako istinita, jednostavno glasi:

Promeni sebe i promeniće se hiljadu njih oko tebe“.   

 

Zlatko Šćepanović

Advertisements