Posle nekog vremena naučiš onu finu razliku između držanja za ruke i okivanja duše,
i naučiš da ljubav ne znači oslanjanje, a društvo ne znači bezbednost,
i počneš da učiš da poljupci nisu ugovori i da pokloni nisu obećanja,
i počneš da prihvataš poraze podignute glave i otvorenih očiju,smireno kao odrasli a ne očajno kao dete,
i naučiš da gradiš puteve u sadašnjosti jer je tlo budućnosti suviše nesigruno za planiranje,
posle nekog vremena naučiš da i sunčeva svetlost opeče ako je ima previše.
Zato sadi svoju baštu i ukrašavaj svoju dušu, umesto da čekaš da ti neko drugi donese cveće.
I naučićeš da možeš da izdržiš…
Da imaš snage i da zaista vrediš