Bol nam je često i prijatelj


Bol nam je često i prijatelj

Hronični bolovi koji traju duže od tri, četiri meseca, gotovo uvek su vezani za određenu bolest. Davanjem anelgetika, zapravo se samo „kupuje vreme“, dok se ne pronađe pravi uzročnik i tegoba definitivno ukloni

NA bol bi uvek trebalo obratiti pažnju. Bilo da je trenutan, uporan, slab, jak, kratkotrajan ili dugotrajan, bol signalizira da je neki zdravstveni problem prisutan u organizmu. I pored toga što ne ukazuje uvek i na ozbiljno oboljenje, ne treba ga olako shvatati, ignorisati ga i živeti sa njim. Pogotovo ako je konstantno prisutan, odnosno ako se sa njim budimo i ležemo.

– Iako zvuči čudno, činjenica je da su bolovi i naši veliki prijatelji – naglašava dr Goran Vukomanović iz Univerzitetske dečje klinike. – Da njih nema, ne bismo ni znali da u organizmu postoje određeni zdravstveni problemi, koji su često prethodnica i za ozbiljne bolesti. Važno je da pacijent što detaljnije opiše bolno mesto, na koje delove tela se bol širi kao i vrstu bola – da li je tup, oštar, jak, slab a stalno prisutan…

* Od kojih bolova najviše patimo?

– Najčešće su to glavobolje. Ima ih mnogo, a posebno su neprijatne migrene, kod kojih bi trebalo terapiju početi što pre, jer posle izvesnog vremena osobu onesposobljavaju. Mnogobrojna ispitivanja su pokazala da je “ibuprofen” prvi lek protiv svih vrsta glavobolja, a ukoliko on ne pomogne, u terapiju uključujemo “paracetamol”. Oba leka su odlični antipiretici i uspešno snižavaju povišenu temperaturu. “Ibuprofen” ima prednost u odnosu na “paracetamol”, jer je efikasan i protiv upale. Ukoliko patite od bola u uvu, “ibuprofen” upravo smanjuje količinu sekreta, koji i izaziva bol. Kao superioran, ovaj medikament se pokazao i za bolove u mišićima, grip, kao i druge infekcije disajnih puteva.

* Šta raditi ako bol danima ne prolazi?

– Svaki bol koji traje duže od tri do pet dana, treba da izazove oprez i obolelog i lekara. Pažnja se pogotovo obraća na one bolove kojima se često ne zna uzrok.

* Dugotrajan bol opominje da se u organizmu dešava nešto opasno?

– Da, jer hronični bolovi, od tri ili četiri meseca, gotovo su uvek vezani za određenu bolest. Jedno je ako neko pati zbog vidljivih povreda od udaraca ili hirurške intervencije, a sasvim drugo kada se ispitivanjem otkrije da je do složenih bolnih procesa u organizmu došlo usled raznih zapaljenja, nedovoljnog dotoka krvi u određena tkiva, nagomilavanja štetnih produkata, tumora… Žestoke bolove, bez obzira na to koji deo tela je u pitanju, nikada ne bi trebalo lečiti na svoju ruku, bez konsultacije sa lekarom.

* Kako se bol otklanja?

– Davanjem lekova iz reda anelgetika zapravo se samo „kupuje vreme“, dok se ne pronađe pravi uzročnik i bolest definitivno ukloni. Uzroci za nastanak bola mogu biti različiti. Kada se uzrok ustanovi, lečenje se usmerava ka njegovom uklanjanju. Znači, lekovi protiv bolova daju se paralelno sa medikamentima za lečenje osnovne bolesti. Tako se, kod upaljenih sinusa, nekoliko dana uzima antibiotik da bi se bol uklonio.

* Bolovi su najveći neprijatelji hroničnih bolesnika?

– Ne samo njih, već i njihovih porodica. Bol nije zarazna, ali zbog bola našeg bolesnika pate i članovi porodice. Jeste da je obolelom najteže, ali sa njim saoseća i bračni partner, deca, prijatelji… Često se dešava da se i neko od članova porodice, gledajući kako voljena osoba trpi bolove, razboli jer je iscrpljena brigom i negom obolelog. Takođe, bol utiče i na porodicu kao socijalnu kategoriju. Slabe porodice nekada se uruše pod teretom bolesti. Ne bi trebalo zaboraviti i to da je i novca za lečenje sve manje. Zato bol nije problem samo jedne osobe.

* Koji su bolovi najjači?

– U pitanju je bol usled rasta tumora. Naročito kod karcinoma pankreasa i zapaljenja pankreasa, zbog čega je neophodan poseban terapijski pristup. Lekom koji se daje, preseca se put prenosa bola duž nerava koji dopiru do određenog organa. Na ovaj način nervi se “parališu”, pa je pacijent oslobođen bola za određeni period. Da bi efekat bio što bolji, potrebno je često uzimanje leka. Takođe, nepodnošljive bolove izazivaju i uznapredovani karcinom dojke, rektuma i metastaze u kostima. Procenjuje se da bolove, zapravo, ima oko 60 odsto pacijenata sa malignom bolešću, među kojima čak 25 do 30 odsto trpi veoma jake bolove. Snažne bolove izaziva i kalkuloza, odnosno kamenje u bubrezima i žučnim putevima. Bolovi u trbuhu, nastali usled delimičnog ili potpunog prekida rada creva, poznatog kao ileus, takođe spadaju među najjače. Ipak, teško je reći koji je bol najjači. Sve zavisi od toga kako određena osoba bol doživljava i kako ga nosi, kako sa njim živi – zaključuje dr Goran Vukomanović.

GEN UZROK PATNJE

HRONIČNI bolovi, koji mnoge ljude muče do iznemoglosti, mogu napokon postati ružan san, poručuju sa Univerziteta Kembridž. Britanski naučnici tvrde da su otkrili gen koji je odgovoran za regulisanje hroničnog bola i obećavaju da će ovo pomoći farmaceutskim kompanijama da lakše dođu do efikasnijeg leka za njegovo uklanjanje.

Novi lek bi trebalo da blokira proteine koje proizvodi gen HCN2.

Ukoliko se to dogodi, uspešno bi mogli da se tretiraju neprijatni neuropatski bolovi, koji su povezani sa oštećenjem živaca. Za ove bolove karakteristično je da se teško kontrolišu uz pomoć lekova koji su sada na raspolaganju.

– Pojedinci sa neuropatskim bolovima često imaju mali ili nikakav predah kada je ovo bolno stanje u pitanju. Ako i jesu bez bolova, to je veoma kratko, jer trenutno nema odgovarajućih lekova, koji bi ove bolove mogli da ublaže – naglasio je dr Peter Najgton, rukovodilac naučnoistraživačkog tima sa Kembridža.

Prema obavljenim istraživanjima, čak 22 odsto obolelih zbog nepodnošljivih hroničnih bolova završava u depresiji, iako se za njihovo lečenje u Evropi godišnje izdvoji gotovo 200 milijardi, a u Americi oko 150 milijardi.

NADRAŽAJ NERVNIH ZAVRŠETAKA

*KAKO nastaje bol?

– Nadražajem nervnih završetaka, koje prenose neprijatan osećaj iz različitih delova tela do mozga. Tada oštećenje tkiva aktivira receptore za bol u koži, sluzokoži, potkožnom tkivu, kostima, mišićima ili unutrašnjim organima. Takođe, nastaje i kada su nervi koji prenose bol od periferije do mozga oštećeni. To je takozvani neuropatski bol – objašnjava Vukomanović.

Comments are closed.