31. decembar 2013. | 00:05 | Izvor: Tanjug

Vremeplov: Rođen Matis

NOVI SAD –

Na današnji dan 1869. godine Rođen je francuski slikar i vajar Anri Matis, koji se posle završenih studija prava opredelio za slikarstvo. U početku pod uticajem Gistava Moroa, Pola Sezana i Pola Gogena, od 1905. oformio je lični izraz i predvodio novi slikarski pravac – fovizam. Najviše je slikao ženske figure (odaliske) i mrtvu prirodu, ali i predele, kompozicije i nacrte za baletske dekore i kostime. Inspirisao se orijentalnim motivima, ćilimima i minijaturama. Radio je i bakroreze, drvoreze i litografije. Često se vraćao skulpturi, u početku pod uticajem Ogista Rodena. Snažno je uticao na moderno evropsko slikarstvo.

Beta/AP (Patrick Semansky)
Beta/AP (Patrick Semansky)

Danas je utorak, 31. decembar, 365. i poslednji dan 2013. godine.

1494 – U Rim su ušle snage francuskog kralja Šarla VIII, koji je pod pritiskom plemstva počeo osvajanje Italije. Rat je trajao 61 godinu posle kraljeve smrti, do 1559. a pohodi na Italiju doprineli su prodoru humanističke kulture u do tada kulturno inferiornu Francusku.

1600 – Engleska kraljica Elizabeta I izdala je povelju o osnivanju Istočnoindijske kompanije, koja je sa ekonomskom motivacijom zaposedala područje Indije kao i obližnje teritorije Azije.

1617 – Rođen je španski slikar Bartolomeo Esteban Muriljo, koji je najviše slikao religiozne kompozicije baroknog stila. Radio je i realističke prizore sa sentimentalnim podtekstom iz života ulične dece, poput slika “Mali prosjak”, “Deca jedu dinju”.

1719 – Umro je engleski astronom Džon Flemstid, koji je na osnovu dozvole kralja Čarlsa II 1675. osnovao nacionalnu opservatoriju u Griniču i zvanično postao “prvi kraljevski astronom”. Njegov zvezdani katalog, s više od 3.000 zvezda, odredio je položaj zvezda s većom preciznošću nego ikad do tada. Zabeleženo je i da je bio svadljiv čovek i da se prepirao sa Isakom Njutnom i Edmundom Halejem povodom njihovih zahteva da im omogući pristup u opservatoriju u Griniču.

1877 – Umro je francuski slikar Gistav Kurbe, osnivač realističke škole i jedan od prvih umetnika koji je radio u prirodi, učesnik Pariske komune 1871. Počeo je kao neobarokni romantičar da bi se posle 1848. opredelio za opozitan stav. Opor i snažan, odbacio je romantične pejzaže i idealizovanje ljudi i prizora, izvršivši ogroman uticaj na evropsko slikarstvo sredinom 19. veka. Glavna dela: “Atelje”, “Tucači kamena”, “Talas”, “Pogreb u Ornanu”.

1879 – Američki pronalazač Tomas Alva Edison je u Menlo Parku, Nju Džersi, prvi put javno demonstrirao svoju električnu sijalicu.

1880 – Rođen je američki general Džordž Maršal, načelnik Generalštaba kopnene vojske SAD od 1939. do 1945, dobitnik Nobelove nagrade za mir 1953. tvorac “Maršalovog plana” pomoći zemljama zapadne Evrope posle Drugog svetskog rata. Kao državni sekretar SAD (od 1947. do 1949.) sačinio je plan prihvaćen na konferenciji 16 zapadnih zemalja 1947. u Parizu, na osnovu kojeg je dodeljena pomoć od 15 milijardi dolara, najviše Velikoj Britaniji, Zapadnoj Nemačkoj, Francuskoj, Italiji, Austriji i Turskoj. Plan je postao jedan od bitnih elemenata NATO, osnovanog 1949.

1882 – Umro je francuski državnik i advokat Leon Mišel Gambeta, jedan od osnivača Treće republike, koji je znatno doprineo uspostavljanju parlamentarne demokratije posle pada cara Napoleona III. U borbi protiv cara predvodio je republikance, a u Francusko-pruskom ratu u oktobru 1870. kao ministar unutrašnjih poslova u vladi nacionalne odbrane odleteo je iz opsednutog Pariza balonom u unutrašnjost i organizovao borbu protiv Nemaca. Od 1879. do 1881. bio je predsednik francuske skupštine, a potom do 1882. predsednik vlade.

1911 – Marija Kiri dobila je Nobelovu nagradu za hemiju za istraživanje radioaktivnih elemenata. Bila je to njena druga Nobelova nagrada – prvu je dobila 1903. takođe za hemiju.

1945 – U saobraćaj je predat treći put obnovljen železnički most preko Save kod Beograda.

1946 – Predsednik SAD Hari Truman formalno je proglasio kraj neprijateljstava u Drugom svetskom ratu.

1948 – Umro je engleski vozač brzih automobila i čamaca Malkolm Kempbel, koji je između 1924. i 1935. devet puta obarao svetski brzinski rekord u vožnji automobilom, a između 1937. i 1939. tri puta u vožnji čamcem. Postao je 1935. prvi čovek koji je automobilom vozio brže od 300 milja na čas (483 kilometra). Očeve rekorde oborio je sin Donald, koji je 1967. poginuo u čamcu “Plava ptica” prilikom postavljanja novog svetskog rekorda na vodi od 527,9 kilometara na čas.

1951 – Umro je sovjetski političar i diplomata Litvinov Maksim Maksimovič, šef sovjetske diplomatije od 1930. do 1939. Posle hapšenja 1901. u zatvoru se pridružio pristalicama potonjeg vođe Oktobarske revolucije Lenjina, a 1902. pobegao je s robije i emigrirao u Švajcarsku, gde je 1903. i formalno pristupio boljševicima, istupivši iz “Inostrane lige ruske revolucionarne socijaldemokratije”. Od 1918. bio je prvi predstavnik sovjetske vlade u Velikoj Britaniji, a od 1921. zamenik ministra inostranih poslova. Učestvovao je u mnogim pregovorima i često predvodio delegacije Sovjetskog Saveza u inostranstvu, a od 1941. do 1943. bio je ambasador u SAD.

1961 – Libanska armija je u Bejrutu sprečila Sirijsku narodnu partiju da izvrši državni udar.

1968 – Supersonični sovjetski putnički avion “TU-144” obavio je prvi let, nekoliko meseci pre britansko-francuske supersonične letilice “Konkord”.

1980 – Umro je američki filmski režiser Raul Volš, koji se okušao u više filmskih žanrova, posebno uspešno u vesternima, u kojima je pokazao majstorstvo u slikanju sirove ljudske prirode. Filmovi: “Bagdadski lopov”, “Cena slave”, “Umrli su u čizmama”, “Džentlmen Džim”, “Srebrna reka”, “Udaljeni bubnjevi”, “Svet u njegovim rukama”, “Belo usijanje”, “Goli i mrtvi”, “Udaljena truba”.

1981 – U vojnom udaru koji je predvodio vazduhoplovni poručnik Džeri Rolings, u Gani je oborena civilna vlada Hile Limana.

1983 – U vojnom udaru u Nigeriji svrgnut je predsednik Šehu Šagari, koji je na vlast došao na izborima 1979. kada je okončana 13-godišnja vojna uprava. Predsednik je tada postao šef vojne hunte general Muhamed Buhari.

1988 – Indija i Pakistan sklopili su sporazum koji predviđa da predmet mogućih sukoba između dve zemlje neće biti nuklearna postrojenja.

1998 – Ministri finansija Evropske unije saopštili su konačne kurseve prema kojima će se nacionalne valute zemalja EU menjati nakon što jedinstvena evropska valuta – Evro – zaživi u opticaju 1. januara 1999.

1999 – Predsednik Rusije Boris Jeljcin obelodanio je, iznenada, nameru da se povuče sa čela države. Za vršioca dužnosti šefa države imenovao je Vladimira Putina. 

1999 – Predsednik Paname Mireja Moskoso formalno je od SAD povratio kontrolu svoje zemlje nad Panamskim kanalom. 

2004 – U požaru koji je izbio u jednoj diskoteci u glavnom gradu Argentine, Buenos Airesu, poginulo je 177 ljudi, a 889 je povređeno.

2008 – Umro je Donald Vestlejk, izuzetno plodan američki autor detektivskih romana. Često je pisao pod različitim pseudonimima (najčešće kao Ričard Stark) ukupno više od 100 romana od kojih je nekoliko adaptirano u filmske hitove (“Point blank”, “Naplata duga”, “Prevaranti”). Osim ozbiljne kriminalistike, oprobao se i u komičnom kriminalističkom žanru kao i u naučnoj fantastici. Druga dela: “Plaćenici”, “Vreme za ubijanje”, “361”.

– Večeras veći deo čovečanstva dočekuje Novu godinu. Prema antičkim autorima, proslavljanje Nove godine je nastalo od svetkovine rađanja Sunca, i tokom istorije, kako su se menjali religijski sistemi menjali su se i kalendari i načini računanja vremena, pa i dan kada se dočekuje Nova godina. U antičkom Rimu ona je počinjala na martovske kalende 1. marta, u Vizantiji početak godine je bio 1. septembar. Prvi januar (januarske kalende) bio je u antička vremena dan kada su u Rimu konzuli stupali na dužnost. Tada je priređivano opšte slavlje uz međusobna čestitanja i deljenje poklona. Hrišćani su vekovima zazirali od obeležavanja Nove godine zbog protivljenja paganskim tradicijama, tek od XII veka postepeno se prihvata 1.1. kao početak kalendarske godine. Razne kulture i religijski sistemi imaju različite običaje vezane za doček Nove godine, ipak Gregorijanski kalendar danas se iz praktičnih razloga koristi u gotovo celom svetu.