– Smrt je noc duse. Umreti u vecnom zivotu je vecni dan duse.
– Postavlja se pitanje: zasto se mnogi boje smrti? Zasto jeza, strah, potiskivanje onoga sto je svakom coveku ipak sasvim jasno dosudjeno? Je li to sto kao predstava “smrti” u nekom coveku izaziva uzas, paniku, ili cak bespomocno ocajanje, proizvod neznanja, nehteti-znati, posledica pogresnog odnosa prema zivotu? U cemu je stvar?

Blog Vesne Mihajlović

Фотографија корисника Vesna Mihajlovic
Smrt je noć duše. Umreti u večnom životu je večni dan duše.

– Postavlja se pitanje: zašto se mnogi boje smrti? Zašto jeza, strah, potiskivanje onoga što je svakom čoveku ipak sasvim jasno dosuđeno? Je li to što kao predstava “smrti” u nekom čoveku izaziva užas, paniku, ili čak bespomoćno očajanje, proizvod neznanja, nehteti-znati, posledica pogrešnog odnosa prema životu? U čemu je stvar?
– S obzirom da mnogi ljudi nemaju kosmičko usmerenje, ne bave se neiscrpnom kosmičkom energijom i ne vide ništa van materijalnog postojanja, tada proces umiranja mnogima uliva strah.
– Život ne može da se prekine. Život je nepresušna, neprekidno tekuća struja svetla božanske energije. Energija se ne gubi.
– Naše zemaljsko rođenje sa sobom donosi umiranje, jer svaki ljudski život ima kraj, kojeg čovek naziva smrcu. Umiranje, nazvano smrt, dakle neminovno i prirodno je kao i naše rođenje.
– Ko poriče Boga, život, zatvara se prema svetlu…

View original post 1,659 more words