– Smrt je noc duse. Umreti u vecnom zivotu je vecni dan duse.
– Postavlja se pitanje: zasto se mnogi boje smrti? Zasto jeza, strah, potiskivanje onoga sto je svakom coveku ipak sasvim jasno dosudjeno? Je li to sto kao predstava “smrti” u nekom coveku izaziva uzas, paniku, ili cak bespomocno ocajanje, proizvod neznanja, nehteti-znati, posledica pogresnog odnosa prema zivotu? U cemu je stvar?

Blog Vesne Mihajlović

Smrt je noc duse. Umreti u vecnom zivotu je vecni dan duse.
– Postavlja se pitanje: zasto se mnogi boje smrti? Zasto jeza, strah, potiskivanje onoga sto je svakom coveku ipak sasvim jasno dosudjeno? Je li to sto kao predstava “smrti” u nekom coveku izaziva uzas, paniku, ili cak bespomocno ocajanje, proizvod neznanja, nehteti-znati, posledica pogresnog odnosa prema zivotu? U cemu je stvar?
– S obzirom da mnogi ljudi nemaju kosmicko usmerenje, ne bave se neiscrpnom kosmickom energijom i ne vide nista van materijalnog postojanja, tada proces umiranja mnogima uliva strah.
– Zivot ne moze da se prekine. Zivot je nepresusna, neprekidno tekuca struja svetla bozanske energije. Energija se ne gubi.
– Nase zemaljsko rodjenje sa sobom donosi umiranje, jer svaki ljudski zivot ima kraj, kojeg covek naziva smrcu. Umiranje, nazvano smrt, dakle neminovno i prirodno je kao i nase rodjenje.
– Ko porice Boga, zivot, zatvara se prema svetlu…

View original post 1,607 more words