Iz Antologije narodne mudrosti i običaja prikaz kako je čovek naših prostora stvarao narodne poslovice o čoveku i kako je čoveka ocenjivao

NARODNE POSLOVICE O ČOVEKU

 

— Čeljade na svijetu, kap na listu.

— Od povoja bez pokoja.

— Drvo je drvo, kam je kam, a čovek je i drvo i kam.

 

— Drvo bez grane i čovek bez mane — ne mogu biti.

— Vino od loze, mlijeko od koze, čovjek od čovjeka.

— Orlovi najradije samci lete.

— Orao se uvijek na visine vije.

— Životinje su šarene spolja, ljudi iznutra.

— Mučno čovek uvek jednak može biti.

— Koliko je od zemlje do neba, toliko je od nečoveka do čoveka.

— More se prozrijet’ more, a čovečje srce ne more.

— Nije čovjek što se mni, nego što ga drugi ocijene.

— Što čovek više živi, više i zna.

— Živ će čovek sve učiniti.

— Čovek bez zanata kao kuća bez hajata.

— Po delu se čovek poznaje.

— Čovek bez poroka nije čovek.

— Ko ljude ne sluša, ni čovek nije.

— Teško je čoveka naći, a lako poznati.

— Muka je do čovjeka doći, a od njega ti je lako.

— Dobru čovjeku sve dobro stoji.

— Smrti se ne boj, no zla čovjeka!

— Zlu čovjeku svak je dužan.

— Čovjek je čovjeku il’ anđeo il’ đavo.

— Zver zvera, ptica pticu, — čovek čoveka jede.

— Ni dokrmiti stoci, ni dokrušiti ljud’ma.

— Nije toliko čovjek zao da se neće naći gori.

— Čovjek je čovjeku vuk.

— Lakomac je čovjek s đavolom prvobratučed.

— Od sviju živina najbolja — čovjek, najgora — čovjek.

— Čovek je tvrđi od kamena, a slabiji od jajeta.

— Šteti je čovek vazda dužan.

— Zlato se u vatri probira, a čovjek u nesreći.

— U zlu se čovek gleda kakav je.

— Smrti se ne boj, no zla čovjeka.

 

Advertisements